Marketing
the fall
Dugo sam razmišljao dal da napišem post o ovom(nekih 2 minute al dobro) i odlučih da ću napisat.
Dakle, sve je počelo petka 13.(kak mi ide to na kurac, ono, bojim se izač van možda se izgubim, možda slomim noge itd.). Na taj dan(13.10.) moja škola slavi dan škole i kaj ona radi, šalje sve svoje učenike da se penju na Sljeme, zakaj bi svi učenici na taj dan dobili slobodno il zakaj ne bi barem sati bili skračeni kad se možemo penjat na Sljeme.
Neda mi se pisat kaj se prije desilo (jer sam več jednom napisao post i bio je duži od ovog al mi je bio neki error i sve mi izbrisalo) pa ću odmah na glavnu stvar.
Nakon dvosatnog penjanja kad smo došli do našeg cilja ja i još jedan dečko(ne zove se Relja, ne) sretni otišli smo se ljuljat. I tak smo se mi tam ljuljali i došla razrednica da nas pita kak smo de dugo penjali i tak(ona i još neki profesori su išli autom). U to vrijeme dok je ona pričala sa nama ja sam se počeo sve jače ljuljat i u jednom trenutku sam odlučio skočit. Problem je bio kaj sam se tak jako zaljuljao da kad sam skočio izgubio sam ravnotežu i skljokao se ispred razrednice na pod. Ne mogu opisati taj let, samo znam da je trajao dovoljno dugo da sam stigao razmisliti dal ću slomit nekaj sad il ne.
Tad je dojurila još jedna profa i ja mislih da će me pitat dal mi je dobro no ona mi je samo rekla da obučem majcu jer je zima da se ne prehladim.
Moji dragi prijatelji me isto nisu pitali dal sam dobro nego su se sam smijali(thanks guys
).
Nisam niš slomio ni niš, nemam ni masnicu il nekaj jedino kaj drugi dan kad sam se probudio nisam mogao zijevat jer me bolilo cijelo tijelo.
Zaključak: nemojte se ljuljat nakon dvosatnog penjanja na Sljeme, nije dobro.
Za kraj pozdravljam sve ljude koji su omogučili mi to penjanje i ljude koji su stavili tu ljuljačku tam.
Post je objavljen 15.10.2006. u 12:32 sati.