...Sudeci po nacinu na koji je zaustavljen,metak ga je pogodio u grudi,u gornji deo tela.Desna cipela,na samom dnu slike,prednjim delom se odvojena od tla,djonom gleda u nas.Covek je izgubio ravnotezu,kao da seda,on vise i nije u jurisu u nista,iako se na slici jos ne vide nikakvi tragovi smrti,nikakve mrlje koje ce se pojaviti tek u sledecem casu kad on vec bude lezao na zemlji mrtav.Grudi mu nisu grudi junaka,ispod one tesne kosulje s kratkim rukavima,izgledaju jos tanje nego sto su,jedan neuhvatljivi,
nespoznatljivi na slici lako vidljivi delic sekunde one jos jure,napred,zatim staju.Glava je vec,ne mnogo,zabacena unazad.Desna ispruzena i prema nama okrenuta ruka ispusta pusku.Leva se ne vidi ali mora da je upucena prema dole,prema tlu,do kraja obavlja svoju duznost,i mrtvom telu trazi oslonac,olaksicu u padu.Senka na zemlji je cudno izvijena,prelomljena,kao da i nije senka covekova nego znak koji zemlja upucuje nebu,nebo da ga cita.A oboje su sturi i tmuri u ovom casu,zemlja prekrivena onom jadnom travom,nebo zastrveno sivom zavesom oblaka.Lice coveka je,medjutim,mirno.Da li zna sta se dogodilo?Da li mozak jos misli?Da li dusa vec sanja?O,kad bismo mogli da mu kazemo da je pao za bubuljicave decake koji citaju knjige,za stare napustene zene na kisi,za mene i vas!...
Post je objavljen 15.10.2006. u 12:24 sati.