Tokyo, Japan
Subota
15.10.2004., 22:47
Dragi Dnevniče...
Ova dva dana nisam htjela izaći vani, jela bi samo kada nikoga nema kući, nisam htjela s nikim pričati. Ignorirala sam sve svoje pozive i poruke, čar i Rokya i cure, i svoju familiju. Mama je pokušala razgovarati samnom ali je nisam puštala u sobu, bila sam u tolikoj depresiji… Nisam se mogla ništa raditi…
Još sam u ova dva dana nešto odlučila, a sada sam 100 % sigurna što ću napraviti, SUTRA ODLAZIM, pobjeći ću iz kuće… Najozbiljnije!!!! Niko me nije vidio ovakvu, pa se čak mogu pretvarati da sam muško, ali tu je i problem, imam jako velike grudi. A još ne mogu baš napraviti tako duboki muški glas, ma biti ću ipak ono što jesam. Već sam si spakirala stvari, odjeću, hranu, malo šminke, neke knjige, i druge moje važne stvari. I naravno Lu-Lu ide samnom…
Sutra navečer ću pobjeći, to niko ne zna, zato još moram nabaviti lovu, imam dosta love kod sebe, imam dovoljno za smještaj, ali moram naći neki posao. Na pumpi ili u nekom pubu ili kafiću… Ma snaći ču se ja, imam lijepo tijelo, a i godine za to… Nadam se…
Još sada nisam sigurna što to radim ali moram, ako odem, svi će moji problemi nestati. Možda ovaj bijeg rastuži moje, ali nema veze, ko da je njih riga za mene… Neće biti ništa drugačije kada ja odem… Ništa!!!
To je sve, Bok!
Post je objavljen 11.10.2006. u 12:00 sati.