I am
Alone in this bed, house, and head
And she never fixes this
But at least...
P!ATD ofkors.mili i dragi dečki.da.danas je dan posle petka 13,a meni je gori neg da je svaki dan 13 petak.zbudila sam se u 9.zbudile su me bušilice jer nam nekaj delaju po dooma.zvala me sanja a ja sam ju jedva čula.onda sam otišla sa majkom i kumom u grad u neke fancy dučane i skoro si žile spopukala s ruku.dosadno,vmrla sam skoro.i onda sam postala loše volje.i naravno-majka me otpeljala u mek donalc tak da sam bila bolje.jadna ja.došla sam doma v pol 3.neznam.čudno je to-svi su oko mene sretni.sretni jako.i drago mi je,drago mi je najviše na svijetu zbog njih,i dala bi sve da su sretni do kraja života.al bi isto tak htela biti sretna skup s njima!al nejde.oh,fak...i sjetim se prošlosti (kak se nebi,danas sam ju i vidla).i pak padnem u depru.kad bude to prestalo?kad budem zaboravila tu JEBENU PROŠLU GODINU?neču se je sjećati,neću niti malo.al jbg.a najgore od svega je da mi ljudi sude-opće me nečeju i ne trude se skužiti me!odmakneju glavom,da sve bu ok.ma je...nije i nebude.a imam razloga biti najsretnija na svjetu.imam ok ocjene (roditeljski je prešel više nek fajno),imam moje prefancy frendice s kojima baj d vej idem danas harati po gradu-a ne nem doma sedela.idem ja van.da.neznam,žblj post ko post komentirajte ili ne,fuka mi se,začas bum i prestala tolko pisati.a buci buci bu.pusa
Post je objavljen 14.10.2006. u 14:31 sati.