Neznam. Stvarno neznam. Obuzeo me osjećaj potpune melankonije... zbunjenosti...
Sve u životu mi je poslagano onako kako sam se nadao.
Ili sam barem mislio da je to tako kako sam htio.
_____________________________________________
Fali mi...
Osmijeh koji mi je razvedrio svaki dan kako god crn bio.
Razgovori koji su olakšavali bremena koja sam nosio na ramenima.
Fali mi...
Mrzi me?!
____________________________________________
Fax. Odlično!
Prijatelji. Super!
Lova. Moglo bi i bolje ali se ne žalim.
Starci. Ignoriramo se. Savršeno!
Ljubav... evo ga... tu leži problem...
Fali mi...
____________________________________________
Najgore je kada ostanem sam sa svojim mislima...
Počinjem razvijati teorije i ideje i onda to sve ode u tako krivom i poremećenom pravcu da treba puno vremena da se to sve "ispravi"...
A što mogu... kada sam ostavljen sam...
____________________________________________
Glavno da su "ostali" zadovoljni...
I pune se mržnjom...
Kako ubiti ljubav? Mrzi!
Jer kao onda nećete biti povrijeđeni...
Novi post stiže u utorak...
Post je objavljen 14.10.2006. u 11:44 sati.