Postoje li stvari koje se nikad ne mijenjaju? Susjed Pero kaže da je jedina stvar koja se nikad ne mijenja tramvajska pruga. On je siguran u to. Tramvaji se mijenjaju, zemlje iz kojih dolaze su se promijenile, ljudi u njima i u tramvajima više nisu isti, ali ne i tračnice. Promatrao sam jednu iz svog stana, kaže Pero, i ne krivi se. Ne savija. Ne raste.
Susjed Adnan se ne slaže. Vidio je jednu tračnicu odbačenu na Remizi i kaže da tramvajska pruga bez tramvaja više nije ista. Metal više nije tako sjajan. Nema više onih betonskih kocaka, a i šerafi iz spojeva se pogube.
Svakoga dana u mesnici kraj Kvatrića mesar trančira desetine svinja. Neka baka u Heinzlovoj jede svoju ajnpren juhu. Treba pitati nju dali se štogod ovdje mijenja. Nestaju zvijezde u eksplozijama. Nestalo je i pruge i starog Kvatrića. Ruže u obližnjim dvorištima ovih dana otvaraju se kao da imaju samu vatru u stabljikama. Mačka tete Mišline koja me je poznavala, sahranjena je pod lješnjakovim grmom. Samo možda zvonca nekih tramvaja još uvijek imaju onaj svoj stari, prepoznatljivi zvuk… ali dok tramvaj odlazi, čini mi se da zvuk koji u povratku stigne pod zidine moga uma, svaki put sa sobom donese nešto novo. Svaki put.
Post je objavljen 10.10.2006. u 23:59 sati.