Već mi malo smeta onaj post, iako ima puno komentara.. Ljudi, vi ste to više shvatili ko zezanciju, ali nije bitno.. Glavno je da vi velite kaj mislite. (i u zezanciji ima istine).. Morala sam nekaj takvog napraviti, jer sam sad shvatila zapravo koliko me ljudi shvaćaju ozbiljno. Uvijek sam dobre volje, uvijek sam ok i svi misle da se mogu osloniti na mene, pa kad ja puknem, nitko zapravo i ne misli da bi to moglo biti ozbiljno.. Ali, sad je sve dobro.
Sad sam bolesna, pa imam vremena za razmišljati.. (osim kaj spavam i čitam).. No, ove nedjelje bili smo na izletu (Slovenija) i bilo je stvarno super iskustvo, naporno malo, ali super.. I shvatila sam neke stvari.. Shvatila sam da se ne trebam brinuti toliko kolko se brinem.. Odlučila sam. To je bitno. JA SAM ODLUČILA. Odlučila sam da je jedna osoba prešla granicu i sad je više ne gledam istim očima. To nije negativno, ali jednostavno to više nije zabrinutost, nego je sažaljenje.. Eto, to je.. sažaljenje.. Žao mi je..
Druga stvar je da.. hm.. Sorry, ali nebum mogla doći 28. , stvarno nebum.. Bad.. sorry.. Nije da neću, nije da me ne puste, jednostavno imam druge obaveze. Nadam se da bu postojal neki drugi termin i da bum mogla onda ići.. Naravno, ako hoćeš da idem..
Treća stvar je.. Kad čitam knjigu, ispisujem neke stvari, odn. misli, odn. rečenice koje mi zapnu za oko, ili mi se čine bitne.. :
Možeš planirati, ali se nemoj vezivati za svoje planove.
Dopusti inteligenciji većoj od tvoje da odredi ispravan tijek tvojega puta.
E, da.. i ovaj naslov se odnosi na samo jednu osobu.. kaj nebi ispalo.. :) Imam taj neki čudan feeling.. Zapravo, mislim da je opravdano..
Post je objavljen 10.10.2006. u 17:21 sati.