Marketing
...I DA NISAM LJUBOMORNA TO NE BI BILA JA...
Kad ja pričam o ''svojoj'' ljubomori onda ne pričam o ljutnji koja me proždire kada neka cura ima nešto što ja nemam. Pričam o ljubomori u vezi... A ona je (pitajte ''njega'') velika. Možda ne bi bila toliko ljubomorna da on nije daleko. A kako je daleko nikad ne znam šta ga može puknut ili koja mu se glupača može uvalit i zato uvik strahujem. Od svakog njegovog izlaska s frendovima dobijem ćir na želudcu. Sto puta sam mu to rekla (mislim, čemu to kriti) i sto puta je on rekao da se to neće dogodit'. Al' to u meni je jače... Nekad jednostavno poželim vrištati od ljubomore...
Al' nisam samo ljubomorna na sadašnjost ili budućnost, ljubomorna sam na njegovu prošlost. Svaka njegova bivša mi je kao ulijez na Zemlji. Nemam protiv tih cura ništa (i nikad im ne bi ništa predbacila), ali opet, treba bit na oprezu... 
Znam da je on sad moj i da su možda male šanse da me prevari, ali opet... Ne mogu čoviće, ljubomorna sam i točka... 
Ako je to zločin, onda me osudite... 
Jesan, kriva sam... 
Jedino pravo pitanje u vezi te ljubomore koje me muči je koliko to njemu smeta??? Puno, malo, nimalo??? Help!
I jedno pitanje za kraj! Koliko ti je ovo poznato dragi?
Post je objavljen 10.10.2006. u 10:57 sati.