Marketing
...odoh tamo s posljednjom nadom al i ona umre..a kažu da nada umire posljednja...šta mi sad preostaje??..
Stigoh.
Nisam izdržala, da ne napišem post. Jednostavno sam razočarana. Ne u nekoj određenoj osobi, već tako životom i svime time...Jučer je bilo sve na mjestu, al je bilo predobro da bi bilo istinito i da bi duže potrajalo.
No sad nikako neću pisat tu neke depresivne posteve jer me to živcira...Samo htjedoh to reći...Razočaranje, tuga i zbunjenost. Ma ni sama više ne znam..Sve mi je toliko zbrkano u glavi..Škola jednostavno ubija u pojam, iako se ja baš time previše ne zamaram, al eto uspijeva me izbacit iz takta...
Još mi stalno stižu poruke, al ne one koje bi ja htjela...Mislim da takvih neće ni biti...
ALO..Rekla sam da nema depresivnih posteva!!!
Ugl..Sad sam stigla sa treninga...Sad kad spomenem tu riječ, odmah mi nekak čudno jer je sve tamo počelo...A evo me opet!! STOP!! Danas nas trener opet ubio, al eto živa sam...Uskrsnuće.
..Ma dobro je to sve, samo da nas ne muči na kraju s tolikim serijama...A šta ćeš...Sad nemam više trening ovaj tjedan zbog utakmica......A dobro.
Pisala sam biologiju..Bolje da ništa ne pišem...Opet se nadam dvojci, možda čak i trojci...:??!!
I tako...Bilo mi je drago...Čujemo se uskoro, ak me opet uhvati nešto...Ma neće, sutra sam opet ko nova...
Veliki pozdrav svima...Laku noć...
Post je objavljen 09.10.2006. u 22:12 sati.