Jučer napišem neuobičajeno dugačak post.. al ono duuugačak.. -i onda mi ga moj biser od brata izbriše prije nego što sam ga objavila.. a ja, ionako loše volje i čudno raspoložena, popiz... i rasplakala se =/ da, baš to. Nije to bilo zbog posta, ni zbog brata, jednostavno mi se sve nakupilo i slomila sam se -doslovno. Ne mogu vjerovat koliko slane vode uopće imam u sebi =) Dakle nedjelja provedena u sobi, četiri zida i ja. Krasno društvo, ne? Možda je i bolje da je onaj post izbrisan, bio je previše patetičan. Mislim da je dio te patetike prenesen i u ovo što sad pišem. Grozno. Jednostavno, nisam takva. Ali, svatko ima pravo na svojih nekoliko žutih minuta. Ja sam svoje spojila za cijelu godinu, pa je ispalo nekoliko sati.
I onda me stara, već pomalo zabrinuta nakon što sam se pošteno izderala na brata s kojim se nikad ne svađam, pita šta mi je. S kim sam se posvađala? Jel se dogodilo šta vani? Jel imam problema u školi? Jel se išta dogodilo? I milijun drugih pitanja i podpitanja na koje ja nisam imala odgovor, nisam ga znala, a nisam ga ni htjela saznat. Od toliko suza nisam mogla smireno sama sebi reći, ok, ženo, ohladi, smiri živce, u čemu je problem? I ima li problema uopće? Ja tu postavljam pitanja, kao da od vas očekujem odgovor. Ne očekujem. Odgovor ne mogu dobit. Uostalom, ako ja sama sa sobom ne znam, kako bi netko drugi znao.
No, da ne filozofiram, ionako sam pretjerala..
Petak na black out-u u Aquariusu, Connect, "ova mala mi je je-be-na", ljudi ok ali to jednostavno nije moja ekipa, atmosfera dobra, na kraju se večer svela na 300 kn iskeširano za fakin taxi i nešto malo zajebancije i plesa, al ajde upoznah neke zanimljive ljude pa izlazak dobiva prolaznu ocjenu.
Subota u Kvaku. Ispočetka nije bilo loše, kasnije sve gore i gore. Vjerojatno jer nešto sa mnom nije bilo u redu pa se nisam mogla onako pošteno zabavit. Vrhunac večeri -kamen, krš i maslina i hercegovačka himna iliti poznatija kao Hercegovina u srcu =) dobra priprema za Best slijedeću subotu.
Sve u svemu dvije zamalo pa uzalud neprospavane noći, al vidjeh dosta poznatih, dragih ljudi, pa ne žalim.
Ne znam, ljudi, prisiljavam se pisat jer se nadam da ću tako izbacit sve iz sebe, ali se bezveze zavaravam pa ću prestat. Nadam se da ću slijedeći post pisat u boljem raspoloženju.
Do tada vas pozdravljam.
Post je objavljen 09.10.2006. u 21:20 sati.