Marketing
Krv nije voda...
Izrazito mi je dosadno danas. Jučer nisam bila vani (opet), pa sam se probudila relativno rano. Ne znam zašto mi se ne ide van, ali jednostavno mi se ne ide. Čak se i moja mama zabrinula, rekla je da se boji da ne bih počela ostajati svaki vikend doma, da na kraju ne bih ostala „stara cura“... Haha. Ali to nije ono o čemu sam htjela pisati.
Htjela sam pisati o odnosima u svojoj obitelji. Ne znam čini li se to samo meni, ali imam osjećaj da je moja obitelj zbilja disfunkcionalna. A odnosi između pojedinih članova su zbilja svakakvi.
Odnos između brata i mene – ajoj. Mislim, nije tolko loš, ali ima dana kad smo si najbolji na svijetu, a opet, ima dana kad smo na totalnoj ratnoj nozi. Moj najdraži brat ima tu sposobnost da me u trenutku izbaci iz takta. A ja stvarno mislim da sam dobra sestra. Nisam savršena, naravno, ali vjerujem da nisam loša. Jer loša sestra ne dolazi po brata kad ju nazove u 5 ujutro da dođe po njega (a ona, naravno, spava), loša sestra ne laže i ne mulja za brata, ne brani ga i zagovara, ne posuđuje lovu (čak i kad brat radi i redovito prima plaću, a ona ne). A ja radim to sve i još više. I zato poludim kad mi kaže da je on bolji brat nego što sam ja sestra. Al dobro, nije ni on loš, ima svojih svijetlih trenutaka. Znam da su odnosi između braće uglavnom takvi, pa se ne žalim, a i sretna sam što uopće imam brata, jer bi stvarno bilo pusto da sam jedinica.
Odnos između mame i mene – dobar. Vrlo dobar čak. Dosta razgovaramo, nismo baš najbolje prijateljice kao što su mame i kćeri iz „Date my mom“, ali solidno je. Zna skoro sve što se događa kod mene, jedino što nije najbolja kod davanja savjeta.
Odnos između tate i mene – ne postoji. Stvarno, ne pretjerujem, ne postoji. Naš dnevni razgovor se sastoji uglavnom od njegovih rečenica „Odeš mi u dućan po cigarete“ ili „Skuhaj mi kavu“. Ne šalim se. On nema pojma što se događa u mom životu, ne zna kako stojim s faksom, ne zna imam li ili nemam dečka (valjda se ne usudi pitati)... Tako dugo dok ja ne radim probleme, on je zadovoljan. A zapravo znam da me voli, čak više nego brata, znam da sam njegova mezimica, ali jednostavno nismo razvili naviku razgovarati. I čak mi je nekad neugodno nešto tražiti od njega, a znam da bih to odmah dobila. Ne znam, jednostavno je tako.
Odnos između brata i mame & tate – kaos. Moram napomenuti da je moj brat priredio nekoliko ne baš ugodnih situacija mojim dragim roditeljima, ali čini mi se da on ipak ima više povlastica nego ja, koja nikad nisam radila probleme. Nakon svakog njegovog /oprostite na izrazu/ „sranja“, mama viče da on više za nju ne postoji, da ju više ne zanima hoće li ili neće završiti faks, da se neće više brinuti za njega, ali već nakon par dana je sve po starom i on je opet centar njenog svijeta. Nikad nisam shvatila tu ljubav mama – sin i tata – kćer, ali kod mene to funkcionira na taj način. Tata... Nije da ne voli brata, ali ipak neprestano viče na njega. Zapravo, moj tata inače ne zna normalno razgovarati, pa valjda misli da je jedini način da se nešto objasni vika i dreka.
A odnos izmđu mame i tate – nema riječi. Eto, upravo ovih dana ne razgovaraju. Pa si vi zamislite kakav je to odnos.
Živcira me pomalo ta moja obitelj. Hoće se netko mijenjati? Kakvi su vaši obiteljski odnosi?
Post je objavljen 08.10.2006. u 17:20 sati.