Marketing
Kata i Pero ljube se nahero
Ne znam zasto sam toliko fascinirana (recimo, ko kupus u fasciklu) dvijema spodobama poznatijim pod imenima Pete Doherty & Kate Moss (od ovih ostalih Sid & Nancy se vec odavno luftaju u razdvojenim grobovima, a k tome Nancy bijase iritantna za popizdit)? Sta mi je? Podgrijane gljive nisam kusala vec godinama. A i mislim da su mi sve zarulje na broju, vise-manje. Ali ne. Svaki puta kad ih vidim uzdisem do trokatnice i natrag. Te jesu li zajedno-nisu li, te ciji je sad red na rehab, te ko-tu-koga-kako-zasto (da ne znas da je Pete nedavno demonstrativno u pola tri ujutro napustio Katicine dvore, psujuci, sa flasom u kandzama, bosonog trebas zivit u Butanu)? Kao prvo, Pete, usprkos tome sto je u bajbuku citao Dostojevskog i krao knjizurine (skoro pa ko ja), te usprkos tome sto zna sklepat koji stih koji me zaintrigira (erm, pa recimo na ovo sam slaba), fizicki me privlaci poput londonskom kisom smocenog kartona.
Ali k vragu, ne mogu, a da me ne fasciniraju. Jest da su ko automobilska nesreca koja ce se tek dogodit (parafraziram i doslovce prevodim jednu englesku frazu, eto, sto dobih nakon desetljeca i kusur izbivanja iz domovinskih njedara), ali brate, jerbo sam kliseizirano jadna, ima li vece fascinacije nego zene koja poludi za takozvanim olosom / losom ruznom polovicom (ljepotica i zvjer, jada-jada-jada)? Nema. A kad ja kazem da nema onda NEMA i kvit.
Te jesu, nisu, oce, nece, drz'-ne daj, te droga, te muzika, te cipkasti donji ves (kojeg, uzgred receno, mrzim ko viljuska noz) , te orgije (to ja samo kompenziram za svoj mizerni zivot, znam, to bi mi ziher Freud reko). Ovo je moja droga. Sta ne bih dala da mene naganja neki takav (da je, po mogucnosti, malko ljepsi i da si vrskom pincete barem pokupi prljavstinu ispod noktiju - to su mi jedini kriteriji). Samo ne znam koga da izaberem?? Colin Farrell mi je ljigav poput punoglavca; Steve McQueen i Lee Marvin su mrtvi; Tom Waits je ozenjen i sigurno mu je sad hobi ribicija na umjetnim jezerima; izuzetno intelektualni clanovi jos intelektualnije skupine Motley Crue su preruzni (a i dijele jednu mozdanu stanicu izmedju njih cetvorice sto je jedan veliki minus). Vincent Gallo preferira visoke plavuse (dovraga, bestraga i mater mu).
Pa da se provlacim kroz stranice uvazene stampe poput The Suna ili jos bolje, nedjeljnog izdanja, Screws of the World.
Dorucak u krevet zajedno sa vazom i crvenim karanfilom? Ma ima da mu zabijem skrhanu vazu u kraljeznicu, a karanfil cinicki prozvacem i pojedem ispred njega ko komad papira. Dobar ko kruh? Ma ima da ga upljesnivim odmah. Muljator, zgubidan, niskoristi? Evo me odmah! Ne znam da li bi se to okarakteriziralo ko nastrano. Bit ce da ne bi. Mozda ipak da si ne zelim nesto takvo, moglo bi se i obistinit.
A onda ce bit kasno za suze kceri razmetne.
Post je objavljen 10.10.2006. u 00:25 sati.