Moj prijatelj koji nije bio godinama u Ogulinu a došao je danas, je oduševljen time kako grad izgleda. Posljednji put je bio pred nekoliko godina, pomagao mi je spremiti drva za zimu. Nakon toga smo se prošetali kroz grad i tada mu se grad jako dopao. Kao i obično kada naš grad obilaze oni koji su cijeli život proveli u nekom većem gradu, sve im je čudno, sve im je strano, sve im je po malo divlje, kao da su na safariju.
Sada mu se još više dopada, i primjetio je veliku pozitivnu razliku u izgledu grada.
Pa sam se zapitao, jesmo li mi svi koji stalno nešto prigovaramo previše kritični, i je li sve tako crno?
Na žalost, čini mi se da je odgovor ipak na prvi dio pitanja NE, a na drugi DA.
Ne može se poreći da je grad sada ljepši nego je bio pred nekoliko godina, i to nitko nije ni osporio. Puno se toga radi, gradi, uređuje, preuređuje, dograđuje.
Pitanje je samo je li to zaista maksimum koji se u datim okolnostima mogao postići, i je li naš grad mogao i trebao više, je li naš grad zaslužio više?
Kad pogledam tko vodi naš grad i koga su naši građani odabrali na izborima, onda je definitivno odgovor ne, grad je dobio što je zaslužio, dobro je i prošao.
No, kada pogledam kako je to sve skupa moglo biti, kada vidim koliko je prilika nepovratno propušteno, užasnem se i rastužim...
Cijeli tekst o Ogulinskoj realnosti pročitajte na ogulin.blog.hr