subota...
sad svi vjerojatno očekujete priču ko prošli tjedan, ači morat ću vas razočarat...
ova subota bila je koma...
ustvari ne nije, bila bi koma da nije bilo nekih ljudi, nekih koji su ostali isti, koji se nisu promjenili
osobama koje su mi značile jako jako puno, ne sviđa se da se skupi ekipa, ne ja moran birat s kim ću vanka, s njima, ili Malin i ostatkon muške ekipe...
naravno izabrala san ostatak ekipe, oni nisu krivi šta se njihov film promjeni, šta stvari ne ostaju iste, šta se osobe mjenjaju, sa viškom ili manjkom pažnje,
razočaranje????
ne to nije bilo razočaranje, jer ja znan, ubiti znala san to oduvik, samo možda nisan htila priznat ili jednostavno to nisan htila vidit jer san i ja bila dio toga...
NE NISAN, dok san ja bila tu stvari su bile puno drukčije, promjenom okoline i malo drukčijim načinom pažnje sve se mjenja, možda bi se i ja prominila do je sve bilo kako je trebalo bit, ali je činjenica da kad se ljudi polako počnu odmicat od svoje stare ekipe, jer im neki ljudi pridavaju trenutno više pažnje, nastaju problemi, ekipa se raspada a ljudi se međusobno razočaravaju, shvaćaju da su mislili da su neke osobe drukčije, mislili su da ih poznaju ali ipak ne...
ovo pišem kao slučajni prolaznih njihovih života, kao promatrač jer to je jedini način objektivnog razmišljanja, subjektivno i sa mnom u cijeloj priči ne želim niti pokušavat jer bi neke stvari mogle bit bolne, bolnije nego sad...
AKO NE RAZUMITE, NE TRUDITE SE, MOJA RAZMIŠLJANJA TRENUTNO JE KONPLICIRANO PRETOČIT U RIJEČI NORMALNOG JEZIKA I GOVORA KOJE RAZUMIJU SVI
evo dokaza da samnom i nije sve ok, stavljam sevu na blog, ali ove pisme imaju oposebno značenje, ova prva pogotovo, a ova druga poručuje svima koji bi me tili prominit da neće uspit....
Post je objavljen 08.10.2006. u 08:50 sati.