Danas je prošao jedan od onih dana kad mom Ivanu sve smeta i kad ga sve živo frustrira...
Planiramo ima već poprilično dana odlazak u trgovački centar kako bi pogledali namještaj za popunjavanje određenih dijelova stana...i tako smo prvo došli na dio u kojem se prodaju kauči.Ne da ih je isproba nego ih je doslovno do jednog do drugog utuka! Ovi valja - pa legne...ovi dobro odskače ,pa otrese guzom nekoliko puta...
E ,a ostalo ,nismo imali šta puno gledat,pa smo krenuli put garderobe - muška i dječija. Di ću ja sa njima, ić sebi nešto kupit?Ma nema teorije...odma je potraga po trgovini i upadi u kabinu.I tako našli smo svakom po nešto ( osim meni ).No,dobro,kad su oni zadovoljni i ja sam.
Onda smo krenuli pojest nešto i popit sok...Meni i Ivanu bolonjeze , Mara je čvrknila pizzu ,a Ante i suprug po jedan sendvić.I tako,dok smo uživali u blagodatima brze hrane - iz brodogradilišta su remorkerima teglili brod prema pučini.Došlo doba da i on ispruži svoje "noge" i krene u svit.Pa se mislim ,kako naši ljudi sagrade toliku grdosiju koja poslije plovi svjetskim morima i kako je on svaki koji krene odatle zapravo - hrvatsko dite.
Kad je brod otplovija , ustali smo se i krenuli u drugi dio trgovačkog centra.I sad dolazi "ludilo".
Sve je zapravo bilo ok, dok Ivan nije vidio kinder jaja kojih ruku na srce ima jedno dvista trista i sve na jednom mjestu i sve dostupno njegovim rukama... Udri plakat "grlo" materino koliko je god mogao i ne mogao!I opet ista priča...Ljudi bacaju oćade ,komentare ...
E sad,nije problem -njega zadovoljit.Daš mu kinder i on ušuti! Al,nakon tog jednog dolazi drugi kinder - kojega će dobit na isti način -deranjem!
Dakle,kinder nije dobio,ali je dobio objašnjenje da se može derat koliko god hoće,da me nije briga i da iako se dernja jaje neće dobit .Dobit će ga kad završimo posao zbog kojeg smo došli.
Nije pomoglo . I onda se javio jedan momak od svojih 20 godina.Uzvratio je Ivanu istom mjerom - oponašanjem njegovog tuleža!
Ivan je ušutio i obratio pažnju,a momak je ponovio isto. Sad je moj dragi sin bio zbunjen ,a ovaj drugi dečko se počeo smijat...Njegovi roditelji su odmah reagirali uz obrazloženje da im je sin stradao u prometnoj nesreći prije tri godine i da je od tada takav...Ja sam se počela smijat jer se od svi ljudi koji su kao vidili da se nešto događa - nitko nikada nije direktno i na ovaj način obratio Ivanu.
Rekla sam ocu od momka da je Ivan autist.Čovjek je mislio da ja govorim za njegovog sina,pa ponovi da je stradao u automobilskoj.Ja tada ponovim njemu da je moj sin autist ( a zapravo sam cijelo vrijeme gledala kako njih dvojica reagiraju jedan na drugoga) ...oni su se razumili.Ivan se smirio i ušutio,barem za pola sata i taman dovoljno da obavimo šta smo trebali.Tada smo otišli po kinder jaja - svakom po jedno i na blagajnu.
E sad,postoje blagajne koje su predviđene za invalide... djelatnica nas uputi sa te blagajne na drugu -navodno nešto ne radi .OK. Dođemo na tu blagajnu ,a djelatnica sa te blagajne nas uputi na ovu koja nas je poslala k njoj uz obrazloženje da i one rade!
I mi joj rekli da nas je poslala jer ne radi...i dok smo tako govorili - ova je primila stranku i počela provlačiti artikle...
Vjerojatno joj nismo djelovali kao obitelj u kojoj su invalidi ???
( i suprug je invalid Domovinskog rata - stradao od dviju minobacačkih granata prilikom akcije Maslenica)
Završili smo na blagajni koja se nalazila između njih dvije ping-pong blagajnice !
I da pohvalim moju malu ljepoticu Mariju ...ne samo da je sama šetala cijelo vrijeme ,već je otišla sama i zamjenila bocu Pepsi i sama se vratila k meni. Tata je pratio,da ga nije vidila!
Naglasak je na riječi SAMA .
I tako,dobio Ivan kinder . Nije stvar kindera već načina na koji ga traži.Neće ga ni drugi put dobit ,ne samo njega nego bilo šta što bude od mene tražio na takav način.Doduše,mogao je plakati i zbog nečeg drugog, ali Hvala Bogu,pa ga se skuži...jer kad te vuče na kinder i plače -onda je kinder i razlog.
Kad se hvata za gaće-onda mu se piški.Kad tegli na ulazna vrata - išao bi ća.I tako-govor tijela.
Neki dan smo išli vani u šetnju i tada smo tako lijepo komunicirali - zašto ga danas uhvatilo na ovaj način???Možda je to samo manifestiranje zbog nečega drugog zbog čega je isfrustriran?Ne znam,ali znam da kad mu dođe takav dan ,da je grozno... Ali kad takav dan prođe,kao da se dio njegovog tereta i nemira odstrani - i dijete nakon toga bude bolje.A takav dan treba preživit,jer u koju god prostoriju stana da uleti-napravi nered dok kažeš keks!
Za najmanju sitnicu koja mu drugih dana ne smeta plane i počne batit nogom ili plakat iza svega glasa...Da govori rekla bih da je razmaženo derište !?
A ovako ,ne znam...Možda ga boli 6 koja izbija ili dvije pokvarene petice koje treba vaditi (Marija čeka na zubara već dvije godine)...Možda je ljut jer je morao vaditi bris nosa,i gledati kute kojih se boji?Možda je jednostavno bjesan jer ga nismo vozili u Metković k babi i didu?Kad se zaželi njih dvoje uzme razglednicu Metkovića i nosa je sa sobom !Poslijednjih dana sam mu dozvolila da razgleda albume sa slikama ,i povadio je slike Metkovića,maratona,babe,dida,stare kuće,tete...
I prepoznao je sebe na slikama!
Eto ga...baš sam se večeras raspisala.
Možda je jednostavno takav dan?
Post je objavljen 07.10.2006. u 00:03 sati.