Marketing
Raillway trip
Uf, odakle da počnem? Prekjuče (u četvrtak) ja dobijem briljantnu ideju - ljudi, ajmo sutra (petak) u Novi Sad, idemo vozom, malo se zezamo i usput odgledamo utakmicu Srbija-Švedska, mlade reprezentacije... Dva moja ortaka oduševljeno prihvate ideju i tako se mi otisnemo na put...
Iz kuće sam izašao noseći moju specijalnu navijačku duksericu sa natpisom 'Srbija', koju nosim samo i isključivo kad idem na utakmice, crvena je i ne sviđa mi se, ja navijam za Partizan, tako da mi je crno-bela boja puno draža... Sa 20 evra u džepu ja krenem. E sad, obično se zna šta se sve radi na tim putovanjima... Čim sam stigao na stanicu, pitao sam Džonija jel poneo neka 'nedozvoljena sredstva'... Čovek se nasmejao i kaže - poneo sam pet nedozvoljenih sredstava'... Idemo
... Ijaooo, znao sam šta me čeka.
Prvi dzok smo spušili već na peronu, krijući se od mase i radoznalog železničara. Tu mi je počela centrifuga u glavi, a nismo ni krenuli. Do Novog Sada se putuje oko dva sata putničkim vozom a karta u jednom pravcu je dva evra (150 dinara). A u vozu haos... sedišta pravljena kao fol za četvoro, a u stvari ako se dvoje tu smesti onda je to uspeh... Voz ima ravno 20 godina, pravljen je 1986. u Rigi, zamislite kakav je to krš, ljudi moji. A tek likovi u vozu... kunem se svojim životom da više čudnih likova nisam video ni na jednom mestu. Bio je lik koji je imao frizuru Tarasa Buljbe, pa potom neki lik koji je bicikl (!) uneo u voz, lepo ga čovek ostavio u hodniku i kulira... Pa neki lik koji se nije kupao dve godine... Uf, a mi naduvani totalno...
Vrhunac je bio kada je Aljoša rekao - "Ej, evo je Stara Pazova" i mi kao pogledamo kroz prozor i kao "Kul, Stara Pazova". Tek, posle deset minuta čovek gleda kroz prozor i sav uzbuđen nama kaže "Ljudi, ljudi, šta je ovo, opet Stara Pazova!" Ja sam pao na neki metal kojim je obložen pod voza od smejanja, pola sata nisam mogao da prestanem da se smejem...
Tek, stignemo mi u Novi Sad. Odemo do centra, prošetamo, uzmemo nešto da prezalogajimo i sednemo u neki park... Posle jela, naravno još jedan dzok! Ljudi prolaze, a mi dimimo... pojma nemam da li su provalili... E tad skroz veseli odemo na stadion FK Vojvodine, razlog zbog koga smo uopšte došli... Zabodemo se na tribinu, kad tamo... Surprise! 11. minuti Šveđani vode 2:0, dvostruki strelac za Švedsku DUšan Đurić. Ko, bre, pita Džoni? Ja kažem - Dušan Đurić... E, Dušane, Dušane... Sva trojica gledamo u semafor i kažemo - auuu, al smo se mi naduvali, jebo te, gubimo, a Dušan Đurić je dao golove za Švedsku... E pocepali smo se od smeha. A da ne pričam da je ostatak utakmice proveden uz još jedan popušeni dzoint na tribini (odmakli smo se malo od gužve, a i stadion je počeo da se prazni već posle 20. minuta).
Završi se tekma 0:3! Ok, ajmo nazad. Opet malo šetnje po centru, pa pešaka do železničke. Usput smo slikali različite stvari, vojvođanske zanimljivosti, uglavnom. I na moje opšte zaprepašćenje, ludak zapali džoint na sred ulice! I tako mi ispušimo i taj jedan sve idući ka železničkoj.. nisam znao gde se nalazim, mislim da sam 15 minuta samo bledo gledao u onu gospođu na šalteru koja me je pitala dokle idemo...
Sećam se kasnije da smo i onaj poslednji, peti džoint, spušili u vozu i to u nekom kupeu, pošto je voz za povratak bio nekako, na moje veliko iznenađenje, bolji nego onaj u dolasku.... Sećam se još da sam onako blejao u kupeu i slušao Paul Van Dyka u povratku...
Kući sam se vratio praznog džepa, i sa naopako okrenutom teksas jaknom. Jebo te, ja sam ceo Beograd prešao sa naopako okrenutom jaknom na sebi! Moramo češće da radimo ovakve stvari... moramo...
Post je objavljen 07.10.2006. u 15:08 sati.