Ja sam prava koka. Da, to ponosno mogu reći. Uostalom, svaka cura koja ne troši oko 1000 kn mjesečno na šminku nije prava koka, kaj ne? Ili na neke predivne štiklice ili neku fensi suknjicu tipa Paris Hilton. To je tako cool, al ono, fakat. Isto tako nikada neću shvaiti ljude koji su individualci i imaju vlastito mišljenje. Totalno out, totalno luzerski. Nije li jednostavnije prodavati nečije tuđe mišljenje kao da je tvoje? Kaj nije? Uostalom, nikada neću izbariti pravog komada ako samo govorim ono kaj zapravo mislim. Moram biti kao svi i uklopiti se u masu jer to je tako guba. A opet, osvajati svojim lookom napaljene koke koja radi na čošku. Individualac je teško biti, al fakat ono ne shvaćam ih. Kako samo mogu jednostavno odbaciti priliku da budu cool kao mi i furati neki svoj film? Ono, totalno su mi nejasni i totalno ih ne kužim. Tako je ljepo imati svoju ekipu s kojom će se navečer ići van po kafovima čagat na cjake. Izbarit par komada, al pravih i tako.
Ja sam prava rockerica, i nemojte me jebat, ja znam da to jesam. Jebe mi se za cijeli ovaj jebeni svijet i jebeno puno držim do svog jebenog ugleda u svojoj ekipi. Danas, dok sam pušila i pila pivu na velikom odmoru sam vidila onu jebeno glupu šminkericu kako hoda u onim svojim jebeno odvratnim štikletinama. Došlo mi je da je svojim raspadnutim starkama šutnem u ono ogavno dupe. Svako iz moje ekipe joj je počeo nešta dobacivati. Jebote, ne kontam si kako se neko toliko jebeno želi prilagoditi. Mislim, totalno gube individualnost, al jebeno je gube, stvarno, ne jebem. Mi rockeri, pogledajte samo nas. Mi smo prikaz pravi. Jebe nam se za sve oko nas i svako živi svoj život. I da, pod tim velikim odomorm sam vidila i one 2 jebene lezbače o ono, život mi se jebeno zgadio. Fakat ne kontam si kako to mogu. to je tako jebeno odvratno. Ja to nikada ne bi mogla. Mislim, ja imam svoja 2 dečka koja varam, a oni to znaju. Ipak, mi rockeri smo liberalni i zalažemo se za slobodnu ljubav. Onda sam poslje škole s ekipom išla tuć i one pederčine, još su gori od lezbača, kada se onako našminkaju, pa pogledjte ih samo, jebeno su grozni. Dođe mi da se ispovraćam po njima. Gade mi se iz dna duše. Slučajno sam udarila jednog člana svoje ekipe, ali oprostio mi je. Ipak, nije tuča riješavanje problema, jebeno niije. Onda sam išla još i van i nalila sam se ka životinja. Mislila sam da ću izbljuvat dušu. I jesam. Onda sam pušila maricu pa su me jebeni panduri vijali. Jednakost svim ljudima!
Ja sam vječno depresivna. Moje srce je mračno poput duboke noći. Moje misli su crne i prepuštam im se svakodnevno dok patim u mraku svoje sobe slušajući glazbu i puštajući tu i tamo koju suzu zbog toga što jednostavno ne mogu naći svoje mjesto u svijetu. Zašto sam se baš morala roditi koa ja?! Zašto se nisam mogla roditi kao neko drugi, bolji i sretniji? Bože, šta sam ti skrivila. Ja se samo želim prilagoditi, a ovaj svijet me ne prihvaća. Pmozi mi, osjećam se tako usamljeno da mislim da ću pukniti. I crna sam i krvarim i venem polako u sebi i dolazim i mislim da samrt donosi sve ljepo. I imam život i trošim ga jer se nadam da ću umrijeti i roditi se kao bolja osoba. Da neću biti ja i da neću biti ovijena tamnim velom tame koji pokazuje boju mog mračnog srca. I lutam beskonačnim tunelima i ne vidim svjetlo. Suzdržavam se od toga da opet posegnem za žiletom i da opet potekne krv.
Yo. Ja sam looda reperica, yo. Al fakat jesam, yo. Pazite kada hodate ulicom ,moguća nuspojava slatkih komada, yo, Dođite u moj geto, yo! Ja volim nabildane sportaše, yo! Ja sam isto tkao cool yo! 2Pac je bog, yo!
Ja nemam više inspiracije. Danas nije bio sjeban dan. Danas slušam Polly Jean i danas sviram i zadovoljna sam. I evo jedan test o meni. Izvjestite me o rezultatima, male su šanse za 100%, da unaprijed budem optimistična.
http://www.testriffic.com/friendtest/216725
Post je objavljen 06.10.2006. u 21:28 sati.