Marketing
razmišljanja
nešto smo moja bela i ja pobrkale mjesta
Mislim si ja nešto jutros o filozofiji života. I u stvari nema tu nešto puno da smisli kraj toliko pametnih i duhovitih divnih ljudi da je dovoljno samo da čitam, promatram i uživam. Gotivo da zavidim svojim životinjkama kako se jednostavno priviknu i prihvate stanje i činjenice i uživaju dalje.Evo gledala sam nekad rano u jutro silni šetaći vode pasove rano u šetnju .I ja mislila tako mora. Psima treba rana jutarnja šetnja. Onda sam se žrvovala i uranjivala. Sipam kavu u šalicu pa ju vani na dvorištu hodajući pijem. I tako sve dok mi nije dodijalo. Kažem jedno jutro ,životinjke moje ili pišajte tu, pa ću vas se barem lakše kurtalisati, ili šetajte sami, ili spavajte i ustajte kad i ja. I evo sad moje životinjke spavaju sve dok se ja ne ustanem i popijem kavu. Šetnja je tek između 9 i 10 sati.Čak i njima ti odgovara. Ujutro je hladno, vani magla i rosa pa nemogu ni trčati, a nema ni onih malih pizdolizaca koji šetaju rano u jutro pa mojim mrcinama onemogučavaju slobodu kretanja i trčanja.
Gledam ja tako njih i smislim si da je i meni bolje da se prilagodim na sve jer to što se nagledam čuda jer ako tome pridam značaj najebaću kao ovi dole pa ne znaš tko tu koga a ni zašto.
( sliku sam danas obrisala , ipak)
Post je objavljen 06.10.2006. u 10:02 sati.