BAPSKE PRICE I SRUSENI MOSTOVI
Kazu mi prijatelji(telefonom)da se u Beogradu siri prica,kako smo slikar Leonid Sejka i ja svojevremeno presli u katolicanstvo.Cuvsi to,ja sam se prvo slatko nasmejao-zasto bas katolicanstvo,zasto ne islam?A onda sam se zamislio:ma koliko da je prica sasava,ona,kao i sve na svetu,mora da ima neke uzroke.Setio sam se i jednog od najznacajnijih ruskih filozofa XIX veka Vladimira Solovjeva,kojeg je vec posle smrti bio glas,da je na samrtnoj postelji presao u katolicanstvo.
Sto se tice Solovjeva razlozi za tu pricu su bili uglavnom jasni.Filozof se godinama brojnim clancima i knjigama suprotstavljao jacanju ruskog nacionalizma,zagovarao je hriscanski ekumenizam i uspostavljanje svetske teokratije,to jest svetske vlade bozanski inspirisane.Ruski,uostalom kao i svaki drugi nacionalizam,smatrao je preprekom ostvarenju svoje religiozne utopije.Osim toga,bio je siroko obrazovan covek,cesto je putovao Evropom,a svoju prvu knjigu je stampao u Zagrebu(na ruskom,naravno)uz finansijsku podrsku djakovackog biskupa Josipa Strosmajera.
Zato i nije cudno sto se posle njegove smrti,1900.godine,proneo glas da je umro kao katolik.Za primitivno-provincijsko-ruski nacionalizam(a koji nacionalizam nije takav?),koji je upravo u vreme Solovjeva poceo rapidno bujati,glavne ideje filozofa o svetskoj teokratiji,hriscanskom ekumenizmu,ljubavi,kao osnovnoj stvaralackoj sili u istoriji,i tome slicno,bile su organski tudje i neprijateljske.Vec sama cinjenica sto Zapadnu Evropu nije smatrao"prirodnim neprijateljem"pravoslavne Rusije,bila je dovoljna da sam bude proglasen neprijateljem.A zar moze biti veceg!?
Post je objavljen 05.10.2006. u 16:31 sati.