NACIONALNA IZDAJA
Nema nacionalne izdaje.Rat nije bio objavljen,pa ljudi sa jakim osecanjem nacionalne pripadosti Srbiji nisu morali smatrati nuznim da se odazovu mobilizaciji jugoslovenske armije.Ljudi bez jakog nacionalnog osecanja,ili opredeljeni kao Jugosloveni,mogli su rat videti kao izdaju zemlje,pa su imali jos manje motiva da u tome ucestvuju.Oni sasvim neutralni morali su imati prilicne teskoce da prihvate kako je napad najbolja odbrana.Glavni motiv onih koji su se odazvali mobilizaciji,odnosno duznosti bez ukrasnog"prava",bio je strah,izazvan ekonomskom prinudom,pretnjama i agresivnom propagandom.Izdati sve to tesko se moze poklopiti sa"nacionalnom izdajom".Ostaje ozbiljniji problem
izdaje humanosti:ovu izdaju izvrsio je svako ko je ubio,fizicki i psihicki zlostavljao,opljackao ili zastrasivao drugoga coveka,pa i zivotinju.Neki od oblika ove izdaje podlezu zakonskim merama,drugi samoispitivanju ljudske savesti:u oba slucaja gradjani Srbije moraju prvi postaviti pitanje svoje krivice.U svakom slucaju,nacionalna izdaja nije prva stvar koja se raspravlja u zemlji koja je priznala svoju nezrelost za komuniciranje sa drugima:njih sada treba da zastite UN.Pa cak i kad bi vlast i bila tako napadno savesna da pokrene pitanje nacionalne izdaje,mogla bi raspravljati samo o stvarno odgovornima,odnosno o ljudima iz svoga kruga.To ocigledno nije slucaj;naprotiv,vlast pokrece pitanje nacionalne izdaje kao masovno denunciranje,po proverenom modelu iz 1948,posebno efikasnom u rastucoj bedi.Uz pomoc nemoralnih intelektualaca,prozvani su"dezerteri",a ostecenima ratom ili porodicama izginulih nudi se osveta nad njima umesto adekvatnog obestecenja.Linc jednih nad drugima,sem sto drzavu ne kosta nista,jos pojacava strah,pokornost i potpuno bezakonje:u drzavi prava,zainteresovani,posebno za osvetu,nemaju nikakvo pravo presudjivanja.Primera radi,
u rutinskom americkom ispitivanju buducih porotnika,svi zainteresovani jednostavno otpadaju.U pomoc ovom opasnom drzavnom zamagljivanju pojmova,priticu,kao i obicno,drzavni intelektualci,od pamtiveka zakleti antikomunisti,pravoslavci i monarhisti:oni se trude da jos prosire pojam nacionalne izdaje na sve sto se govori,pise a mozda i misli a ne ide u korist Srbiji,s tim sto su kriterijumi kako licni tako i rastegljivi.Njima poziv na linc"dezertera"odgovara,jer se otvara blagosloven prostor za njihov porod i ljubimce,koji su slucajno do nedavno produzeno letovali po stranim zemljama,i uredno cutali.Sloboda govora,za koju su se ovlas i pri kraju bivseg rezima zalagali(a mnogi komotno ni tada),sada je konacno podrucje ideoloske(nacionalne)kontrole.To sto novoj ideologiji nedostaju tekstovi,samo je dodatni dokaz nedostatka minimalne marljivosti i pameti.Ova tip"nacionalne izdaje"
moze se primeniti na svakoga,ne samo na vojne obveznike,bez glupih polnih i starosnih ogranicenja.U
oba slucaja treba se usprotiviti pojmu"nacionalna izdaja":u prvome,rec je o kljucnoj borbi za zakonitost i time,mozda(za one kojima je do toga i u daljoj buducnosti),postizanje nekih razloga za zadovoljstvo funkcionisanjem nacionalne drzave;u drugome,rec je o borbi za ocuvanje javne razboritosti.Drugim recima,treba stvoriti gradjansko drustvo koje se uopste moze"izdati",i treba sacuvati ljude.Ako se ponekad i cini da je pokazivanje gluposti vrlo blizu"nacionalnoj izdaji",treba po svaku cenu izbeci ovaj lak protivudarac.U primeru koji sam vec navodila,jer je frapantan,Milorad Pavic
u VILIDZ VOJS-u od marta meseca(Literarni dodatak),izjavljuje novinaru Kenu Kalfusu da je aristokrata,a ne demokrata i,citirajuci HAZARSKI RECNIK(str.237,iskaz cetverogodisnjeg deteta),da je demokratija"pickin dim";recenica nije doslovno prevedena u engleskom prevodu,novinar sa teskocom shvata,i zakljucuje,sasvim neopravdano,da Paviceva knjizevnost moze biti kljuc za ratne strahote koje ce u narednih nekoliko decenija mozda sprovoditi naslednici Carigrada.Jedna bljutava i neodgovorna izjava,jedno neopravdano uopstavanje.Svako ko ne uzima ozbiljno kriterijume
"nacionalne izdaje",nece identifikovati Srbiju,Srbe ili samo srpske pisce ni sa aristokratizmom ni sa prezirom prema demokratiji.Pavic je odgovoran samo za svoje reci,i nikako ne moze stetiti ugledu Srbije,cak i ako sam smatra da ga predstavlja.Zbog te mogucnosti,treba mu se javno usprotiviti,jer sam(u intervjuu"NIN-u",br.2148,28.februar 1992.),govori o izdaji srpskih interesa.Ako se njegovo misljenje o demokratiji,Americi ili Srbiji,poklapa sa njegovim pojmom o gradjanskim pravima,
NJEGOVO POZIVANJE MAJKI POGINULIH DA PRESUDJUJU O ONIMA KOJI NISU HTELI DA SE BORE,sasvim je sigurno poziv na bezakonje,odnosno na ukidanje gradjanskih prava."Nacionalna izdaja"u ratu je jos jedan mizeran pokusaj vlasti da se utvrdi protiv naroda i njegovih-mozda i nacionalnih-interesa;"NACIONALNA IZDAJA"U SIREM KONTEKSTU JE SAMO NACIONALNA GLUPOST,KOJA JE NEKAZNJIVA.ALI SE PAMTI.
Post je objavljen 05.10.2006. u 11:59 sati.