Pregled posta

Nedostatak izbora

Aleksandar je ustao iz kreveta. Prekoračio Ivu koja je ležala usnula na podu. Krenuo je prema kuhinji. Bio žedan , a jučer je zaboravio ostaviti vodu kraj kreveta. Iza sebe je čuo mrmljanje. Iva se okretala oko sebe i skupila se u loptu. Ležala je u gačicama i kratkoj majci. Otvorila je oči i promrmljala nešto nerazumljivo u Aleksandrovom smjeru. Bilo joj je hladno. Shvatio je to. Ali, bio bi proklet ako će joj pomoći.
Nastavio je prema kuhinji ostavivši Ivinom mrmljanje iza sebe. Natočio je vodu u čašu i sto piti. Pogled mu je pao na vrećicu trave koje je nakon jučerašnje zabave ostala otvorena na stolu. Dokoračio je do nje i protresao ju sa prstom. Nešto mu je malo djelovalo. Mislio je da su ostavili više jučer navečer kada su se uputili u krevet. Netko si je uzeo nešto za put. Aleksandar je opsovao ispod brade. Popio je gutljaj vode. Voda je bila opora i topla. Sve u svemu jako odvratna , ali njegovo suho grlo nije biralo osvježenje. Pogledao je kroz prozor. Vani je bilo sunčano. Pogledao je na sat. Bilo je jutro. Iz spavaće je sobe je začuo škripanje kreveta. Nasmiješio se. Iva pronašla snagu da se popne u krevet. Dobro, veselio se njezinoj toploj stražnjici kraj sebe. Dobro se razbudio sada. Osjetio je početak jutarnje erekcije.
Ponovno je napunio čašu s vodom. Krenuo je prema spavaćoj sobi zamišljajući kako će ga nabijati u Ivu.
«Hej.», javio se glas iz dnevnog boravka.
Aleksandar je zastao u hodu. Nije znao da je još netko ostao u stanu nakon zabave. Okrenuo se oko svoje osi i provirio kroz raškrinuta vrata u sobu iz koje dobro glas.
«Hej, tu sam». Glas je difinitinvo bio ženski. Ali, Aleksandar nije nikoga vidio. Pogledao je prostrujao prema gomili smeća, praznih boca, opušaka, čikova i pepeljara koji su ukrašavali njegov dnevni boravak. Smučila mu se pomisao da će to morati sve čistiti. Smislit će nešto. Nekako će natjerati Ivu da to počisti.
«Ma daj. Makni se sa tih vrata i dođi mi pomoći. «, javila se opet nepoznata osoba.
Aleksandar je bio zbunjene. Još ju nije vidio. «Hm, a gdje si ? Ne vidim te. «, rekao je nakon nekoliko trenutaka.
«Iza naslonjača.«
Aleksandar je požurio prema ukazanom mjestu. Preskočio je prevrnut stolicu i skor pao preko napuštene boce. Opsovao je na glas. Iza naslonjača, definitivno sada iza naslonjača, je dopro smiješak. Ostavio je čašu s vodom na stoliću i koljenima se popeo na naslonjač. Naslonio je laktove na njegov rub i pogledao prema dolje. Osjetio je miris urina. Pred njim je ležala djevojka od kojih dvadeset godina, pepeljaste kose, obla lica i veoma privlačnih oblina. Imala je grudnjak i gaćice na sebi, oboje bijele boje, sastavljenih od obična pamuka. Ruke i noge su joj bile zavezane crnim najlonkama. Gaćice su joj bile mokre. Nagađao je da je od tud dolazio miris urina.
«Što se je desilo.», upitao ju je.
Ležala je na desnom boka. Morala se potruditi da ga pogleda. Nasmiješila se . «Na što ti liči?», upitala ga je. Aleksandru se nije baš činilo da je pretjerano sretna sa situacijom.
Ipak pokušao je uspostaviti nekakav odnos.
«Čuj, neću ulaziti u tvoje privatne stvari. Ali, činjenica je da ležiš na mojem podu u donjem rublju, zavezana, da si se popišala na njega. Ne znam te. Pa mislim da mi duguješ nekakav odgovor prije nego li proslijedimo dalje u sljedeću fazu našeg odnosa.»
Podbočio je glavu desnom rukom i stao ju gledati smješkajući se. Ako zanemarimo musavo lice od šminke i popišane gaće, jako je dobro izgledala. Usudio bi se pomisliti čak i jebozovna.
«Jebi se. «, rekla je i okrenula glavu. Aleksandar je bio šokiran.
«Ma daj, nema potrebe za takvim ponašanjem. «, rekao je. Nije mu ništa odgovorila. Nakon nekoliko trenutka mu se učinilo da je nešto rekla. Nagnuo se više da ju bolje čuje. «Što si rekla?»
Nije mu ništa odgovorila. Pogledao ju je malo bolje i shvatio da plače. Nije to mogao podnijeti. Ženske su ga suze izluđivale. Maknuo se sa naslonjača. «Čuj, nemoj se micati, odmah se vračam»
Požurio je do spavače sobe. Uspješno je zaobišao bocu i preskočio polegnutu stolicu i nakon nekoliko užurbanih trenutaka je dojurio do spavaće sobe. Iva je ležala u krevetu pokrivena sa teškim poplunom. Spavala je . Na žalost, Aleksandar joj nije mogao dozvoliti takav luksuz . Sjeo je na krevet i poljubio ju u obraz. Malo se razbudila. Okrenula se na leđa i otvorila snene očice. Poljubio ju je na usta. Nježno da ju ne uznemiri. Rukom je razmaknuo poplun. Prošao je po njezinim grudima. Rastegnula se po njegovim dodirom.
«Hladno je . Vrati poplun na mjesto.», rekla mu je.
«Rado, ljubavi, ali imamo mali problem.», rekao je . «U dnevnoj sobi se nalazi gola , zavezana cura, i plače. Ne znam što da učinim sa njom».
Iva je širom otvorila oči i zabuljila se u njega. «Molim?», rekla je.
Aleksandar je ustao sa kreveta i pružio joj ruku. «Ustani. Dođi da ti pokažem. «
«Nemoj me zajebavati.», rekla je Iva i okrenula se na drugu stranu.
«Jebote Iva, ozbiljan sam. Ne zajebavam se. Daj dođi. Ne znam što da radim. Trebam tvoju pomoć.», rekao je Aleksandar. Očaj je počeo curiti kroz njega. Ako mu Iva ne pomogne nije znao što će učiniti. Nikada nije mogao podnijeti uplakane cure. Trebala mu je Iva.
«Oh, u redu. « rekla je i ustala iz kreveta. Odjurila je tople papuće i izjurila iz sobe ne prihvativši Aleksandrovu ruku. Požurio je za njom.
Iva je zastala na ulazu u dnevnu sobu . Okrenula se prema Aleksandru i upitala ga je . «Gdje je ?»
Prstom joj je pokazao prema naslonjaču. «Iza.», rekao je. «Pazi, plaće».
«Ma dat ću joj ja plakanje.», odgovorila mu je Iva i krenula prema naslonjaču. Zaobišla je sve prepreke koje su davale Aleksandru problema kao da nisu tu . Divio joj se kako je sve to bez problema prelazila. Njezina je guzica bila predivna dok se kretala po sobi. Zastala je iz naslonjača i pogledala prema dolje. Nakon nekoliko trenutaka je čučnula nestavši sa vida.
Aleksandar je krenuo prema njoj. Želio je vidjeti što se događa. Na pola puta je njezina glava izronila iza naslonjača i rekla mu: «Pronađi škarice ili nekakav nož. Ne mogu je osloboditi od ovih jebenih poveza.»
Aleksandar ju je poslušao i krenuo je tražiti škarice po sobi. Znao je da bi tu neke trebale biti. «Je si li sigurna da je to najpametnije za učiniti?», upitao ju je dok je tražio.
Ivi se očito nije svidjela njegova ideja jer mu je dobacila: «Šuti i tražit, osim ako ne želiš da ti dođem tamo i otkinem ti glavu.»
Trebalo mu je dosta da pronađe škarice. Djevojka je počela jecati. Nije to mogao podnijeti i bio je više nego zahvalan kada je napokon pronašao par škarica odbačenih u nekom kutu sobe. Ponosno ih je donio Ivi koja ih je šutke uzela prikazavši time što misli o ljudskom rodu općeniti. U nekoliko brzih poteza je presjekla djevojčine spone.
«Evo ga. Sada si slobodna.», rekla joj je Iva. Djevojka je vratila ruke ispred sebe. Bolno ih je privila uza prsta i skupila noge u fetalni položaj. Aleksandru je bilo žao zbog nje.
«Što da učinimo.», upitao je Ivu.
Razmišljala je jedan trenutak. «idi do kuhinje i napravi joj kakao . Stavi dosta šećera unutra. Trebamo joj pronaći odjeću. Sigurno mora biti negdje u ovom đumbusu, što je isto tvoj posao. Ja ću biti ovdje i pokušat ću ju smiriti. «
Ispalo je da je pronalazak njezine odjeće najlakši posao. Opekao se dvaput dok je napravio kakao. Opsovao je Ivu koja mu je dala ovaj zadatak. Znala je da je imao dvije lijeve ruke i da nije za to.
Pružio je šalicu Ivi koja ju je štuke predala djevojci. Obje su sjedile na naslonjaču. Djevojka je odjenula svoju odjeću. Crna suknjica sa crnom uskom majcom sa dugim rukavima. Lijepo je izgledala , čak i u ovom stanju. Iva mu je slala oštre poglede, pa je pronašao nešto drugu u stanu u što da gleda.
Trebalo joj je pola sata da se smiri. Aleksandar je donio trave iz kuhinje. Smotali su joint. Popušili ga.
«Zovem se Sanja..», rekla je . «Hvala vam što ste mi pomogli. «
Aleksandar je klimnuo glavom.
«Što ti se dogodilo?», upitao ju je.
Iva je posegla rukom stisnula Sanjinu šaku. «Ne moraš o tome govoriti ako ne želiš.»
Sanja je odmahnula glavom. «Ne, u redu je. Želim vam reći. Zaslužujete to znati. «, zastala je na trenutak. «Bilo je ovako.»


Post je objavljen 04.10.2006. u 11:55 sati.