Marketing
Daleko je Mrduja (kad nema vitra)
Svi Dalmatinci, a Splićani pogotovo, od svega najviše vole bit u pravu. Jer, Bože moj, mi se prirodno razumimo u sve stvari na ovome svitu. U svakoj raspravi, polemici i sukobu mišljenja, Splićanin po deafultu mora bit u pravu. Moj legendarni barba Toma, zna se tako zapetljat u neku rapravu i ako mu slučajno ovi drugi sugovornik izbije sve adute iz ruke, onda mu barba ka spasonosni argument samo reče:"Aj ne pizdi kad nisi iz Splita!". Slične argumente koristim i ja kad se povede neka polemika o balunu. Ma šta će neko meni trubit o balunu, kada sam se rodija dvadeset metri od starog placa. Jel' možete zamislit lipše misto za rodit se, nego blizu takvog svetog mista kakvo je bilo staro Hajdukovo igralište. Bilo je to jedne lipe nedilje u četiri ure ujutro, a to isto popodne sam već gori sa ponistre moga gledat prvu utakmicu. Igrali su Hajduk i Olimpija i naravno, majstori s mora su dobili sa jedan prema nula. Kasnije se rodilište priselilo na Firule, balun na Poljud i razbija se taj savršeni sklad. Zato nam je danas balun ovakvi kakvi je.
A najviše u Splitu volim onu njegovu energiju. Ona naprosto struji splitskim ulicama. U svakoj situaciji, svakom događaju, Split mora reagirat. Ponekad se ta energija usmjeri u čistu destrukciju, pa izbijaju velike barufe, tučnjave, demonštracjuni. A više puti, sva energija krene u čistu pozitivu, pa se znaju dogodit i neke čudesno lipe stvari. Iako se i onda nađu dežurna grintala. Kad je ono Placido Domingo ima koncert, cila riva je pivala s njim, ali jedan čovik do mene je stručno primjetija kako je Placido krivo uvatija neku notu i da bi to puno bolje otpiva niki njegov Pjero sa Manuša. Ma bravo, lipi moj, šta je tamo niki Domingo kontra našega Pjera.
E, a jedna od takvih lipih stvari je Mrdujska regata. Evo, ova je bila 75. po redu ali isto je ona tek zadnjih desetak godina postala istinska atrakcija. I prije se znalo za Mrduju, ali se općenito smatralo da je to samo zabava za one čudake kakvima su smatrali jedriličare. A za pravo reć, jedriličari i jesu malo onako na svoju ruku, uspuvani su i sve gledaju s visoka. Šta je, je...
A sad onda mogu i ja uspuvano reć kako sam zna da će ove godine bit bonaca, pa se nisam ukrca ni na koji brod, nego sam start gleda gori sa Sustipana. Svake godine rečem sam sebi da ću dogodine napokon imat svoj brod, pa da se ne moram nikome molit. I uvik mi nekim čudom ponestane tih pedesetak iljad eurića. Ma di se samo sakriju?
Mrduja nije samo regata, ovo je baš festival jedrenja. I moramo se držat olimpijskog gesla da je važno sudjelovati. Sve je to tako lipo, ali kad se označi znak za start, počinje borba za svako misto, morate pobjedit onoga papana šta vam se odavno već zamirija, pa onoga susida iz vaše lučice, pa onoga šefa skladišta iz "Brodomerkura"...Nema labavo, triba uvatiti svaki reful, dobro razmotrit taktiku kako doć na samu Mrduju, jeli sa šoltanske ili bračke strane...Nije to tako da samo legneš u brod pa se vozikaj, e!
A lipa je i ona slika sa Sustipana kad se ispod stina zabili more od jedara. Za nevolju, ove subote je vitar potpuno nesta taman prije starta. Pa onda masu publike uopće nije primjetilo da je naš uvaženi premijer pucnjem iz pištolja označija start. Mi smo ostali još na Sustipanu dvadesetak minuti, pa se spustili doli na Zvončac na kavicu. I dok smo lagano pijuckali i guštali, velika grupa više od stotinu jedrilica se zapetljala u bonaci i ne samo da nisu startali, nego ih je kurenat nosija pravo na nas na obalu. Na sriću, posli je ipak nešto sitno zapuvalo pa su uspili odlipit od kraja. Do šest i po uri popodne, tek je mali broj jedrilica uspija okrenit Mrduju i vratit se nazad, ali sve je to za ljude, bit će bolje dogodine. Kad budem ima svoj brod...
Ipak, dok sanjam o svojoj jedrilici, razloga za zadovoljstvo se uvik može naći i nekim sitnim stvarima. Evo, uvatija je već deseti misec, a još se uvik možemo kupat u moru. Jučer popodne sam se bacija i bilo je baš dobro. A još nisam bija ni jedini na plaži. Mogli bi osnovat klub long-play kupača. Pa se kupat cile godine. Ajde dobro, možemo napravit pauzu od Božića do Tri Kralja, da sad ne pretjerujemo.
Današnje je jutro osvanulo mutno i tmurno, vitar puše ka blesav. Sad puše, a di je bija u subotu? Pada nekakva kišica, sve nešto oće-neće. Može ipak lako bit da je ono jučerašnje kupanje bilo zaključno za ovu sezonu. Pričekat će još malo klub long-play plivača...
Post je objavljen 04.10.2006. u 11:15 sati.