Marketing
PREDRASUDE NAŠE SVAGDANJE
Kao prvo evo jedne mustrice da umirim sve koji bi o pletenju.A onda nastavljam o pletačim danima,raznim stvarima što mi se vrzmaju po glavi.
Daklem sam naslov vam veli o čemu je danas govora.Naime predrasude su toliko ukorijenjene u našim životima da je to nevjerovatno.Neki sam dan gledao,možda i vi, dokumentarac o Kini.Lično sam o sebi volim razmišljati da stvarno nisam opterečen prederasudama.Ono što sam u toj reportaži vidio,prvo me šokiralo,zatim sam se posramio sam svojih predrasuda,a zatim mi je došlo da idem malo do Kine.Zašto?Moja i večine u Hrvatskoj je predrasuda da kinezi rade za šaku riže.No međutim
stvarnost je malo drugačija.U dokumentarcu su prikazali mladiča i ženu koji su došli iz pokrajine u grad i zaposlili se u novoj tvornici koja je usput budi rečeno opremlkjena vrhunskom tehnologijom.Da se odmah razumijemo ne radi se tu o inženjerima ili slično.Ljudi došli,dobili posao,pa rade 12 sati dnevno.Svaki mjesec jednom idu kući na selo.Rade pet godina i izgradili su si kuću.Prikazali su kuću od
blata u kojoj je živjelo sedam generacija,a zatim njihovu za naše pojmove kučerinu,koja je izgrađena za pet godina.Toliko o šaki riže.Da netko ne veli radi i tu po 12 sati i imati češ,u hrvatskoj se sve više radi po 10-12 sati ali teško da češ za pet godina izgraditi kokošinjac za 50 kokoši.toliko o tome za danas.Idem spavati nastavljam sutra.
Post je objavljen 03.10.2006. u 22:49 sati.