Marketing
Put prema sreći
Šum kiše.
Duboka, sparna noć.
Buka nadglasana škripanjem olovke.
Umorna leđa
nose teško breme.
Zaborava.
Kada bi ga barem
imala s nekim podijeliti.
Svi su prijatelji
kada je dobro.
No kada sat otkuca,
završi predstava,
skine se šminka,
ne poznaš nikoga.
Svatko živi za sebe.
Svatko je netko drugi
od onoga što je.
U teškim trenucima
sami smo.
Uvijek kada padneš
sam si.
I kada ustaješ na noge.
Tek kad ti glatko krene
svi ti pomažu.
O njih se spotičeš.
No njima ne smeta,
Dok se i njima noge
ne počnu zaplitati.
A kada počnu,
traže drugi oslonac,
stabilniju žrtvu.
Kao i ti sam.
Iako,
sam si najsigurniji.
No nesretan.
Sreća traži žrtvu.
I svi su je voljni podnijeti.
Makar poslije žale.
Svatko je marioneta
sebe samog.
I ponekad se uplete
u vlastite konce,
no na kraju
svi se otpetljaju.
Znamo da je kraj
kada postane preteško.
I konci jednostavno popucaju.
Jedan po jedan.
Sve do zadnjega.
Bitno da je tada netko
tu, uz nas.
Jer onda
umiremo sretni.
Pošta, ovo je za tebe
Post je objavljen 03.10.2006. u 22:16 sati.