Pregled posta

PUSTI NEKI ROĐENDANI U ZADNJE VRIME...

Pa ljudi moji!
Evo, napisat ću vam jedan POVEĆI post... Tila san i prije, ali ovih zadnjih par dana blog nas je stalno zajebavao, pa nismo mogli niti KOMENTIRATI druge blogove! Al, dobro...
Mislila san da će mi, s obzirom na to što me mater i otac nisu pustili u MC za rođendan, bit PREDOSADNO u subotu, za rođendan, ali, vidi čuda: NIJE!!! Baš, dapače, bilo je GREAT!!!!
Na kraju nitko ni nije išao u Monte Carlo od mojih jer su ja mislin svi "živi i mrtvi" bili gore, pa nisi mogo niti proć! A i neke ženske su mislile (opet VALJDA! ) na mene pa nisu išle gore (bar do ponoći). Ovako van je bilo (sažet ću van cili dan): Prvo su mi došle porukice u kojima mi moja PRELUDA i PREDOBRA i PRESUPER rodica ANTONIA (ja je zoven PLAVA CIGANKA, kao i ona mene... Duga priča... ) čestita rođendan na svoj "ciganski" način , onda mi je došla lipa poruka od NIKOLINE, koja ide...

Ta me lipa čestitka razveselila i sa srećom san se digla (što je PRAVAAAA rijetkost! ) i ušla u kuhinju. Zaboravila san da je Luciji došla jedna prijateljica iz ST-a, iz razreda, koju ja još nisan bila upoznala, DANIJELA, pa san se JAAAKOOOO začudila kad mi je došla, najprije smo se, naravno, upoznale, i čestitala rođendan. I tog trenutka, kad me pitala: "A koji ti je ovo rođendan?", shvatila san kako san "stara" i skoro posramljena san rekla četrnaesti. ČETRNAESTI!!! Pa jel vi to možete VIROVAT?!?!?
Skoro "jučer" san još bila u vrtiću i igrala se s kockicama, a sad... E, da mi se vratit u te dane bezbrižnosti i "ne-puberteta"...
Al, šta ćete.... Nego, da se vratin... Aha.
I onda san išla prije mise za sv. Jeru na fontanu ispod kuće gdje su me trebale čekat NINCHY i KETY. Al, kao i uvik, ja san kasnila i onda kad san izašla na put, one su me prestrašile jer su bile došle ispred moje kuće, nisu me već mogle čekat jadne... I uglas rekle SRETAN ROĐENDAN! Nasmiješila san se i onda mi je NINA dala jedan mali žuti cvjetić, kao "poklon" za ročkas. Al taj me cvjetić NAJVIŠE razveselio jer znam da ga je ubrala SAMO ZA MENE i to mi je bio naj poklon tog dana! (al, dobro, pravi pokloni će se dilit tek u subotu... ) I išle mi, ono standard, na misu i malo se zezali i tako... Čestitali su meni i Sendy rođendan sve ženske.... Baš lipo da su se sjetile! (e, ko prvo, oprostite šta odma prekjučer nisan nastavila sa postom, al... Nemojte se čudit! Pa to san ipak JA!!!) I onda posli mise smo se malo još ispred crkve zajebavali sa bivšim i NAJBOLJIM (naravno, po učiteljima NAJGORIM u povijesti škole! Al, to su ipak dosadni učitelji... ) osmašima, od kojih je većina došla ovdi iz ST-a, iz škole, na vikend i naravno, na fjeru. Moj bivši najbolji prijatelj MATKO (bivši samo zato šta se ne vidimo više toliko... ) je tako glup da je 13 DANA od 15 ili koliko već IZOSTAO IZ ŠKOLE i preslatka teta KACHA (njegova mama, moja susjeda, naj žena na svitu!!! ) ga nije pustila vani! Koji debil ! Al, tako mu i treba kad je tako neodgovoran... (prava mu se javila! ) I onda mi je on čestita rođendan i tako... Ispred crkve su još sjedili i IVE i ANDRIJA i mnog i drugi, naravno... I onda smo trebali ić na ručak, pa smo se ja i "moj " šminker (sorry, Matko! ) Matkich uputili put doma, a slijedio nas je Ive, pa san ja malo glupo izgledala sa ta dva muška ko sama ženska, al OK... I onda smo još vidili MARU, LOLLY i NINU i MARE i LOLLY su mi čestitale rođendan i tako... (Ne da mi se pisat više!!! Umorila san se!) I kad san ručala i to sve, posli je trebalo bit natjecanje iz ženske odbojke i nogometa (muškog!), pa je Sendy došla po mene da idemo skupa na igralište, al se ja uopće nisan obukla sportski jer nisan tila igrat... A nogomet je, uz ostale, naravno, igrao moj JURE , al je prvo bila odbojka, a posli je bio Sendi i ANTONIJI rođendan, pa ga nisan uspila gledat , al nema veze, znan da je igrao SUPER! Naravno, naše osmašice su dobile protiv sedmašica i tako osvojile pehar... A i osmaši u nogometu (JURE!!!) su također dobili protiv naravno, slabijih, al isto odličnih, drugoplasiranih petaša. I, naravno, standard zajebancija sa svima na igralištu... Da skratim: TONI, Jurin mlađi brat, mi je rekao da mi je Jure kupio nekakvi parfem "Playboy"! UBIT ĆU GA!!! I još do danas mi ga nije dao, al je reko... Pa, valjda ga je sram, šta ja znan! Al ne znan uopće oću ga primit!!! I, onda posli san išla po poklon Sendy i Antoniji (Antonija ga je imala na 28.09., ali su ga danas obe dvi slavile, u pizzeriji) i onda smo se ove neke ženske i ja sastali ispred crkve... Još nisu došle bile Keti, Nina i slavlljenica "2", Sendy. I otišle smo do pizzerije, bilo je baš OK i tako... Sve pet. Posli ročkasa san otišla na igralište i PRIJATELJSKI grlila slatkog "mog" FRANU (srednjoškolac jedan PRESLATKI), ali je tu bio Jure i valjda je krivo shvatio i... Ono, gledao me baš ljutito i bijesno i tužno i sve, CILO to jebeno vrime! A ja se tu skoro rasplakala, tila mu sve objasnit, ali nisan smogla niti snage ni ništa... I onda mi je Keti rekla da se iden doma probuć za vanka i da posli idemo u nje da ona isto to napravi, da se sredi.. A mene srce steže, boli, a šta sve ne... Mislila san da smo sad OZBILJNO prekinuli (bilo je još takvih situacija, nažalost...) i onda još kad san se sitila da je ovo MOJ FUCKING rođendan i da bi trebalo sve bit po MOME, U PM... Pa bar taj dan u godini! Jebemu mater! Mislin, znan da san razmažena, al koliko mi je samo stvari pokvarilo taj dan... Al, sad ćete vidit da se sve opet prominilo na NAJBOLJE, fala BOGU DRAGOM!!! I onda smo Keti i ja otišle u mene i onda mi je još i mater zaHebala ovaj dan... Mislin, koliko se to još moglo....
Najprije mi je rekla da mogu ostat vani samo do 11 SATI! Onda je produžila na 11 i po i onda kad je Keti rekla da su sve ženske matere pustile do 1 sat (blago in se!!! ), "smilovala" mi se i pustila me ČAK do PONOĆ! ČAK! I tako... I onda smo otišli do ispred škole i tamo su bili EMIL, MIMICA, PAVE, KATE, NIKOLA i ne znan još ko sve ne... A ANTONIA, jedna PRELUDA i PREDOBRA ženska koja živi u ST-u, ali je inače Pražničanka () nan se "pridružila" do Ketine kuće koja i nije baš blizu... A onda... Ajme, ne mogu ni pisat šta san tada bila tužna... Vidili smo kako Jure sam sidi ispred općine i baš me pogledao onako... strašno. Baš ko da me hoće ubit, ili, u mom slučaju, još gore, ostavit. Od tog pogleda san se sva naježila i poželila da me nema. Baš sam se nekako RASPADALA iznutra, i srce mi je tako brzo kucalo, baš strava i baš grozno... A on mi je rekao, kao da me prvi puta tek vidi, samo DI SU OVI MUŠKI? Hladnokrvno, grozno, al znala san da i on još uvijek nešto osjeća, da nije baš takav po njgovu tonu glasa. Sve me bolilo, al najviše srce i nisam mogla hodat, nisan znala jeli to samo zbog neudobnih cipela ili zbog NJEGA. On mi je dečko kojeg san u ćivotu NAJVIŠE volila, a sad još i više, pa san osjećala neki bijes... Naravno, pomiješan s tugom i ljutnjom , ponajviše na sebe, of course. I tako, išli smo do Keti, ona se sredila... A, da, i prije toga mi je rekla da ona neće zbog MENE u MC... Ma vidite vi te moje prijatelje! NAJ SU!!!!!!!!!
Onda smo otišli do ovog društva ispred škole. Al, Jure nije bilo. Tražila san ga ko da tražin neko zlato, blago, ne znan šta. A onda mi je Nikola reko: "A JURE TI JE IŠO!" U tom trenutku ko da me munja s neba pogodila! Sad već nisam STVARNO imala snage ni za što, ni da živim, ni da preživim ovaj dan koji mi je TREBAO bit najbolji. I poslala ja Juri poruku "ZAŠTO SI IŠAO, PLAKAT ĆU!", a on meni odgovara "ŽA JE TEBI K***C, NE MOŽEMO VIŠE OVAKO" i slično tako. Jedva sam mu otipkala "TI MISLI ŠTA HOĆEŠ, ALI MORAŠ ZNAT DA TE VOLIN NAJVIŠE NA SVITU I DA ŽELIN DA OVA VEZE USPIJE", nešto u tom stilu. I onda, kad san se tila rasplaket ispred svih da san mogla, dolazi mi poruka "POKUŠAT ĆEMO PONOVNO, NEŠTO SAN TI KUPI PA ĆU TI DAT NEGDI NASAMO KAD DOĐEN. VOLIN TE." VOLIN TE. VOLIN TE! VOLIN TE!!! VOLIN TE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! PA, JEL VI MOŽETE UOPĆE ZAMISLIT MOJU SREĆU U TOM TRENUTKU?!?!?!?!?!?!?!?!?!?!?!?! A onda mi je posli poslao porukicu "SRETAN TI ROĐENDAN. VOLIN TE." Ajme, još sva drhtin i dok ovo pišen, a kamoli tada!
I još, kad san mislila da ne može bit bolje, nisam se IKAD bolje provela u životu nego tada sa MNOGOOOOOOOOOOOOBROJNIN, NAJ DRUŠTVON NA SVITU! P_ _ _ _ _ _ smo ama baš SVI, DO JEDNOGA! Pa, evo sad, kad sam čak i JA ostala bez riči, ovo mi je bio NAJBOLJI i DEFINITIVNO NAJČUDNIJI rođendan u životu. Pa, SRETAN MI ROĐENDAN. Bye!


E, skoro zaboravih! LOLLY, sa zakašnjenjem (jer ovaj post dovršavam tek 05.10., ali piše 03.10., a to je njen rođendan, pa je valjda u redu..? )... SRETAN TI 15. ROĐENDAN!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!


Post je objavljen 03.10.2006. u 15:51 sati.