Marketing
I didn't lose my mind, it was mine to give away ...
Kapuljko(Oh, Kapuljko, čežnjo moje biti...LoL), zove se Vjeko, potvrđeno je. Sad ću plakati. Nika se na hodniku zderala: "Vjeko!", i tip se okrenuo. Grozno, kako se netko može tako zvati, pa tako se zvao moj teacher iz engleskog. Vjeko, mislim, Vjeko. Sutra pišemo matematiku. Oh, kako sam sretna, već se cijelu godinu veselim baš tom testu iz matematike i idem u školu samo zbog tog testa. Nažuljale su me jebene tenisice, i sad to krvari, i prekrasan dan je, i to boli, i to je sjebatitis. Slušam "Negative creep" od Nirvane, baš razmišljam o Kapuljku. Kako je jedan lik sjeban, mislim, nije sjeban, čudan je. Ja se zajebajen, a svi sve shvaćaju tako jebeno ozbiljno, pa ja sam mislila da je to očito da se ja zajebajen. Ne bih se ja tako jebeno glupo ponašala prema njemu da mi je imalo stalo. Uostalom, meni se sviđa Kapuljko. I to već svi znaju. Čak i moj deda zna, i profesori znaju, i cijeli svijet to zna. I sutra idem kupiti Kosu anđela, autobiografiju Kurta Cobaina, tako da je konačno imam doma. I kaj se promijenilo tak bitno da su cijeli vikend morali zatvoriti blog. Dobro, meni to ne smeta, ja sam pisala knjigu, već sam na 150 i nekoj stranici. Fakat ću to skopirati i dati svima neka čitaju. Nadam se da će ljudima biti zanimljivo, jer je tako jebeno depresivno, ali pametno, možda neki shvate što ja zapravo želim reći. Moram i pisati hrvatski, nekaj vezano za autobiografije, jeeej, time se ja bavim već godinu dana pišući svoju, i ide mi, samo što je moja neka vrsta veoma refleksivnog polu-dnevnika. To zapravo pišem da bi drugi čitali i da shvate da ne znaju ku*ca o meni, jer da znaju, ne bi sa mnom razgovarali niti se družili sa mnom na način na koji to čine sada. I želim da to pročitaju, da vide tko je Mala Lu, i da ih uvjerim da su bili u krivu što se tiće mene i mojeg karaktera, nisam ja baš zabavna i normalna(a možda i misle da sam nenormalna i možda me mrze ali se prave da smo si dobri da bi izvukli nek korist, ali jebe mi se...). A i meni je to na neki način neka vrsta psihoterapije, iako sam ja preteški bolesnik, i ne možete mene izliječiti i vratiti u normalu, niti ja to želim ni tražim od vas. Imam ja tu svoju masku i nosim je kad sam među ljudima, a skidam je kad sam sama sa sobom, i volim pričati sa sobom(onak fkt vodim razgovore naglas...), jer sam ja zapravo dvije osobe. Postoji Lucija, to je maska koju svi znaju, i postoji Mala Lu, prava ja, koju zasad poznam samo ja i nitko više. I sad vi mislite o meni kaj god hoćete, boli me, to je vaše mišljenje o meni koje nema nikakve veze s mojim mišljenjem o meni, koje je bitnije od vašeg mišljenja o meni. Gladna sam, ne mogu više pisati. Pa-pa, xoxo, Mala Lu. 
Post je objavljen 02.10.2006. u 15:19 sati.