Marketing
Opatica odlazi - opet
Ne želim se više žaliti, plakati za sobom i osjećati se jadnim. Nemam snage za to, kao što i nemam pravog razloga. Razgovarao sam s Opaticom jučer na telefonu i ona mi kaže da se nada da će joj se nešto dogoditi , uskoro. Pod time je naravno mislila na muškarca u kojeg će se zaljubiti. Nije me voljela, i nije vidjela budućnost sa mnom. Prekinuo sam naš odnos, opet.
Poslala mi je mejl. Bio je to dug komad teksta u kojemu je napisala ovo
Rekao sam joj da ju volim, viđali smo se koliko smo se mogli. Slušao sam ju kako se žalila na bivšega, na svoju on-line vezu, na posao, dao sam joj novac za ginekologa, dok sam bio s njom nismo se micali iz kuće iako sam imao tu potrebu, ali nisam jer se ona skrivala pred kolegama sa posla i nije se htjela pokazati u javnosti sa mnom. Potrudio sam se. Nije išlo. Gotovo je. Na kraju nemam ništa. Sam sam u sobi, ležim u krevetu i buljim u zid dok se ljudi oko mene šeću sa curama uz obalu ja sa sam sam. Izgubio sam vrijeme, izgubio sam prilike da upoznam nekog tko će me voljeti, i koga ću ja voljeti i s kim će mi biti dobro. Rekao sam joj tu u odgovoru na njezin mejl.
Nisam to trebao učiniti. Naljutila se je. Rekla mi da sam nezahvalni kučkin sin, i da tjeram sve ljude od sebe(istina) bez obzira koliko dobri bili prema meni(?) i da se nada da ču upoznati neku bitch (lijepo od nje) koja će biti totalno odvratna od nje. Lijepo sam joj se ispričao. Ne volim da se ljudi ljute na mene. Da budem iskren prema samom sebi, imam pseću osobnost. Ponizujem se da bi bio voljen, i gutam govna samo da ne napizdim ljude poput Opatice, poput Daniele i poput većine mojih bivših cura.
Uvijek donosim pogrešne odluke u svojim vezama. Nakalemim se na krivu i tu ostanem, trudim se koliko mogu da održim tu vezu iako drugoj strani uopće nije stalo. Njoj je bilo samo do dobre ševe sa mnom. Izgleda da je moj kurac jedina moja iskupljujuća osobina.
Šteta što blog nije radio jučer. Bolje bi ovo napisao.
Kod nje su mi ostale neke stvari, relativno drage. U njihovu nabavku sam utrošio mnogo vremena. Među njima su i stvari nekog drugog. Nazvao sam ju po noći i zamolio ju da mi ih pošalje. Ali, sumnjam da ću ih dobiti. Njoj je problem izaći iz kuće i razgovarati s ljudima. Bio sam glup što sam ih ostavio. Mogu ostati bez svojih stvari, to je cijena koju moram platiti. Ali, ne mogu ostati bez onoga što nije moje. Trbalo mi je tri godine da sklopim veze u svom gradu nakon povratka da imam moućnost tegliti tuđe stvari okolo. Jedino što me drži je moj dobar glas, izgubim li ga, mogu se pozdraviti s jednom osobinom mojeg života.
Post je objavljen 02.10.2006. u 11:10 sati.