Volim glazbu. Al fakat. Zapravo sve vrste glazbe manje ili više. Osim narodnjaka i elektronske glazbe. To fakat nemrem i moš ga jebat. Al ostalo volim. Radim na radiju, imam oko sebe ljude koji vole glazbu pa nije ni čudo da sam stalno u mjuzi. I zakaj ja sad ovo pišem? Nije baš da sam otkril toplu vodu. Zato kaj sam postal slabo tolerantan na stvari koje se vrte po miljon puta kad postanu popularne. Al zato svaki put kad ih čujem dobijem plikovlje. Pa ih, ko da nije dovoljno da ih slušam stalno na radiju i gledam na telki, još ih utrpaju u reklame koje se vrte svakih 15 minuta. A neke druge su jednostavno za kurac. Moja osobna top lista najomraženijih stvari ide nekak ovak.
1. Svadbas – Treblebass: brijem jedna od najtraženijih domaćih stvari u zadnjih godinu dana. Nije loša stvar, al nije ni neš posebno. Sam volumen izvođenja mi ju je zgadil. I reklama, naravo. Idemo na ples i svijet je opet mlad? Yeah, right.
2. James Blunt – You're beautiful: Prvo, opće ne podnosim glas od tog tipa, a ovo urlikanje me tjera da si zabijem prst u oko, skroz do mozga i da ga vrtim unutra.
3. Celine Dion - My Heart Will Go On: inače sam veliki ljubitelj irske glazbe i uvod u pjesmu je zakon. Al nakon toga krene tužbalica i tu se ja pogubim. A nije da ne volim lagane stvari, ljubavne pjesme, oni koji me znaju, znaju da i pretjeram nekad u tome, al ovo je jedna od većih ljiga ikad. Bljuv. Celine Dion – dupli bljuv.
4. Bangles – Eternal flame: ovo je toliko grozno da kad čujem samo uvod već se počnem lagano trest i razmišljam kak bi rađe da sad čujem Škoru, kaj je zapravo zadnji stadij prije nego kaj krenem leć u kadu sa upaljenim fenom u ruci. Grozno.
5. Outcast – Hey Ya: nemam riječi kolko mi ova stvar ide na kurac. A spot posebno. Antipatični tip se mrda ko da je puštena struja kroz njega. Al nismo mi te sreće.
6. Kanye West (ft Jamie Foxx) - Gold Digger: mislim da je u jednom trenu na radio dolazilo dnevno bar 20 glazbenih želja za ovu stvar. Kad čujem „She take my money“ sraćka je neminovna.
7. Crazy Frog – Axel F: Kad malo bolje razmislim sve stvari koje potpisuje dotična žabolika nakaza koja vozi zamišljeni motor dak ćuna veselo vijori na vjetru. Kaj bi to trebalo bit? Smiješno? Slatko?
8. Akon – Lonely: AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA!!!!!!!!!!!!!!!!!!
9. Las Ketchup- The Ketchup Song: Tri ružne španjolke pjevaju pjesmu koja nema veze s kečapom te kao i sve izrazito iritantne pjesme (Macarena) imaju i idiotsku koreografiju koja bi se, kao, trebala plesat kad krene ova umobolija.
10. Culture Club – Do you really want to hurt me: Iz vremena dok još niko šatro nije kužio da je Boy George homoseksualni peder dolazi ova prestrašna, razvučena, šablonizirana ljiga. Da Culture Club. A Karma Chameleon? Eh te osamdesete...
11. Miroslav Škoro – Milo moje: Prvo, na stranu cijela politička pozadina, nabrijavanje masa i to kaj ja ne volim takvu mjuzu. Al taj tip ne zna pjevat. „Milo moje, milo mame svoje, više moje, nego mame svoje“ Jebote koja ljubavna poezija.
Naravno da tog smeća ima još i te kolko, al se nadam da bute u svojim komentarima napisali još pokoje smeće i upozorili one koji bi slučajno mogli natrčat na tak nekaj i večer provest grleći keramičku prijateljicu u veceju.
Post je objavljen 29.09.2006. u 21:08 sati.