Već spomenuh da je svaka sličnost s pravim osobama slučajna pa me, molim lijepo, ne pitajte radi li se o autobiografiji. Prepoznat će se u pričici i drugi a ne samo ja, ali samo slučajno.
4. Dođe lik totalno strgan raznim pićima pred kuću i ugleda u dvorištu kako se goste njegovi roditelji i još barem 20 ljudi. “Pa da, rekli su da večeras slave, opet sam uranio”- pomisli lik i počne da razmišlja šta da uradi. Da uđe u kuću neopaženo – nema šanse. Da samo pozdravi ili mahne – opet nema šanse jer tu je 20 ljudi od kojih neke i ne zna pa će se morat još i upoznavat, objašnjavat zašto studira već 7 godina i šta god da kaže ili učini u tom stanju osramotit će se, ali lako za njega, osramotit će roditelje i to neće bit prvi put. Odluči lik stoga pričekat da gosti odu, pa zaobiđe dvorište i sjedne na zidić u vrtlu iza kuće. Nakon 5 minuta derivati učinu svoje i naš junak zakomi na zidiću i strovali se u travu. Pošto je pao u meko trava mu se učini još zgodnijom za čekanje da gosti odu. Nakon 2 minute spavao je ko zaklan. Sve bi prošlo donekle dobro da se jedan od gostiju posli dobre klope i još boljeg vina nije odlučio malo rastegnuti i protegnuti noge. Prošeta on tako iza kuće, pa malo kroz travu i spotakne se na našeg junaka. Čovik trenutno problijedi, ispusti neki ćudan krik i u panici počne dozivati likovog čaču. “Aaaaarghhhh, neko ti leži u vrtlu !!!” Kad je lik otvorio oči ugledao je 20 pari razrogaćenih očiju iznad sebe. Prvo je pomislio da je u paklu, onda je shvatio da nije, da bi potom kad je ugledao izraze lica svojih roditelja opet povjerovao da je.
Pouka: U strahu od sramote možeš napravit još veće sranje
Nastavit će se...
Post je objavljen 29.09.2006. u 20:54 sati.