Zaviriti?

U svakoj kupaonici, pa i mojoj, uz otvorene police, postoji i - zatvoreni ormarić.

Kad uđemo u tuđu kupaonicu, ponekad poželimo - zaviriti u takav ormarić.
Jer kupaonski ormarići kriju svakojake tajne - i pričaju o vlasniku/vlasnici kupaonice - cijele priče.

Kakva li sve kozmetička sredstva tu čuče.
I kakvi sve medikamenti - čame u mraku ormarića.
Ima tu obično - i jako intimnih stvari.

Tu se najbolje vidi - koliko je tko uredan.
I je li - hipohondar.
Je li sklon(a) gomilanju stvari.
Prati li kozmetičke inovacije.
Depilira li se kod kuće... počinje li možda - ćelaviti.
I - mijenja li dovoljno često - četkicu za zube.

Upravo zato, ja nikada ne bih - zavirila u ormarić u nečijoj kupaonici.
Kao što ne bih - pročitala tuđe pismo.
Niti otvorila tuđu torbicu, ili novčanik.

I ne bih voljela kada bi netko - bez pitanja - zavirivao u zatvoreni ormarić u mojoj kupaonici.

Ponekada, kad me netko zamoli za korištenje moga toaleta (i kupaonice), osjetim- blagi napad paranoje.
No, nisam još dospjela do toga - da zaključavam zatvoreni ormarić - u svojoj kupaonici.

Otvorene police i prostor na umivaoniku - posve su druga priča.
Tu obično izlažemo ono što je "dozvoljeno" pa i poželjno vidjeti.
Pa i tuđim očima.

Otvorene su police u našoj kupaonici slika o nama koju želimo pokazati drugima.
A zatvoreni je ormarić slika o nama - koju bismo radije zadržali za sebe.








Pomalo mi je neugodno - što otvaram vrata svoje kupaonice.
No - to je dio terapije.
Protiv gore opisane - paranoje.

Post je objavljen 06.10.2006. u 15:24 sati.