Pregled posta

Počeo je čisto lijepo. Buđenje, spremanje na posao, buđenje mojih dečkiju, za pozdrav... odlazak u vrtić...

Nastavak dana. Neću prepričavat dogodovštine s posla, to definitivno nebi bilo dosadno ali-suzdržat ću se od takvih tema na blogu, samo mi dižu živac i čine aždajom .

Krećem doma i u tramvaju dobijem poruku da dida dolazi pred mene i Dema u vrtić (didin prvi dolazak u vrtić). Stižem ja u vrtić, a njih dvoje već na ljuljačkama, kaže dida javi se teti, Dem je je imal "karambol" . No vidim ga da je ok, ljulja se, nema suza, niš ne vidim na njemu...

Uglavnom, danas su dečki bili malo nestašni, i nisu slušali tete, đipali su po krevetičima i malo se posmicnul i zveknul glavom u ladicu. Teta odmah očistila malu ranicu na potiljku, pošpricala i namazala margarinom (nikad nisam čula da smanjuje otekline-maragarin!??), Uglavnom, ogrebotina nekih 2 cm na glavici pod kosom, ništa strašno, ništa duboko, stvarno površna ogrebotina. I tak, odemo iz vrtića i krenemo svaki na svoju stranu, ja doma, a dida i Dem kod bake, da ju vidi malo, da ode u parkića s didom jer ja imam klince u dvorani, a tata je na probi.

Prođe dan, dođe večer, zovem moje da pitam dal su krenuli doma... i čujem ja neku uvertiru....

Dakle, dolazi doma moj Zvrk, veseli, i priča mi kak ga je udarila curica s ljuljačkom, pričaju mi dida i on kaj se desilo, a ja gledam usnicu... presječenu, oguljenu.. a moj Zvrk i dalje priča sav u žaru, objašnjava pokazuje mi i zijeva da bolje vidim. Moji nisu mogli ništa vidjet od krvi i jer im nije dao dirnuti ga. Pogledam mu zubiče, i svi na broju svi čvrsti. Usnica dobrano natučena, nemogu pogledati gornje zubiće , ali osjetim da su i oni čvrsti i na broju.

Spremim ga za krevet, nemože piti niti jesti, ništa, i kreće cijelonoćna borba... Suza suzu goni, ja ga nemogu utješiti. Čas hoće da ga grlim, čas me gura od sebe. Tren hoće da budem u njegovom krevetu a onda se počne koprcat i plakat...
Boli ga glava, gura prste u usta, dira posiječenu usnicu... a ja mu nemogu pomoć
Nema upale, krv ne curi, samo sukrvica, nema gnoja, boli ga, a on nije navikao na takvu dugu bol. Cijela noć... k njemu u krevet, iz kreveta, pa ga stišćem k sebi pa odlazim od njega, pa hoće piti pa proba, pa neide. Neće ovak neće onak, nemože, boli ga, neće na slamkicu, neće ovak, neće onak...
Zaspao je tek negdje pred jutro, oko 4-5 između nas u krevetu, sav slinav, musav, natečenih okica od suza. Gledam ga ujutro kak spava, usnica je bolje, napravila se krastica tamo gdje je rasječeno, ali gornja usnica je jako natečena, malo sam pogledala i meso iznad zuba je upaljeno. Ostavila sam im zdravstvenu knjižicu, nazvala vrtić da neće danas doči i sad čekam dečke da mi se jave.
Prvo oko 9 su dida i baka otišli u bolnicu (baka opet na pregled i možda na hospitalizaciju jer je malo bolje, no još nedovoljno... predugo to traje već), onda moj mali i velki dečko idu voziti srednjeg brata na vježbe, noga se oporavlja, šavovi su ok, no zateže još mišić i štake su još u punom pogonu. A onda idu mali i veliki kod doktora da pogleda ta mala usta.
Mrvica, ništa nije jeo od jučer u vrtiću... više ga strah da će ga boljeti kad jede i pije nego što bi ga moglo boljet.
Čekam izvještaj... na poslu sam.. i vidite kak radim, kak sam u poslu... a znam da nije ništa strašno, al da svi budemo ziher da nema frke... a ponajviše dida koji je sav van sebe radi Zvrka.

Jesam vam pisala kak je didi pao na moru iz mreže za ljuljanje prošle godine? Dida nije mogao doč k sebi, ma mislim da još uvijek ima to na savjesti... i sad ovo...
Baš mi je žao dide... i Dema naravno, al Dem će ozdraviti, a dida će cijeli život imati pred očim pad iz mreže i ljuljačku...

Čim saznam kakvu novost, pišem-u nastavku

Malac je dobro, popio jogurt i kakao, treba ispirati samo kamilicom i ne dirati ništa, sve će ljepo zarasti. Baka u ponedeljak ide u bolnicu (usput, da spomenem, baka je moja mama, i nije baš tak stara).

Ljudi ugodan vikend. A sad bježim s posla jer mi već rit utrnula, a leđa mi se u paragraf pretvorila...
Ljetni spavač...