Marketing
moj zubar kao literarni teoretičar
U rijetkim prilikama moguće je vidjeti Feđu zubara i izvan ordinacije. Recimo, kada ide u ordinaciju ili se vraća iz nje. Ako je tog dana bilo naročito mnogo pacijenata, ako se grdo izmorio i dobro zaradio, moguće je da na povratku iz ordinacije čak i sjedne na pet minuta na kavu s nekim prijateljem ako ga pozna više od četvrt stoljeća. Ima kompjuter u ordinaciji već desetak godina, a otkako i sin radi s njim spojeni su i na Internet, ali sam ipak zinuo kao da pokazujem šesticu gore lijevo kada je ničim izazvan priznao da svaki dan pogleda moj blog, što sam novoga na njega postavio.
- Fantastično je koliko se otvaraš u tim tekstovima! - počeo je.
- Ništa se ja ne otvaram… - prekinuo sam ga. - To je sve literatura. Izmišljotine…
- Ma da - zamrkao je. - Ali mnogo od toga je ono što čovjek nikome ne bi priznao ni u četiri oka.
- Nije to moja intima, nego literarne konstrukcije. Nije faktografija, nego mogućnost. Nije stvar u tome koliko se ja otkrivam, nego koliki se u tome prepoznaju.
- To ti je izlika da možeš sve reći.
Oštroumno. Kao, razglasim pred svima ono što se ne bih usudio priznati ikome, pa sam se tog tereta riješio, a sve mogu zanijekati. Razmislio sam o literaturi s tog gledišta.
- Dobro je ako pogodim ono što je mnogima na vrhu jezika, ali još nisu iznašli način kako to formulirati. Osokoljeni time što sam napisao, mogu i oni u četiri oka nekome priznati "I ja tako…" Ako pogodim ono što je opći problem, mogu mnogima pomoći da definiraju svoj osobni, počnu o njemu razgovarati, pa ga onda možda i riješe…
- Naravno - reče on. - U slučaju potrebe možeš se i ti na pozvati na ono što si napisao!
Gledano tako, literatura je kao zubarija. Zub te muči, vapi za popravkom, ali ne možeš sam nego se trebaš obratiti stručnjaku da bi ti pomogao, s nadopunom da je pisac kao zubar koji si popravlja zub gledajući se u ogledalo.
Dobrodošli u moju ordinaciju!
Post je objavljen 28.09.2006. u 17:06 sati.