Marketing
tako malo vremena.......
da da upravo me to muči ovih dana.... točnije od jučer... do sada sam bila sva sretna i ushićena jer napokon idem u rijeku, napokon ću biti daleko od svih problema svega što me muči, krenuti ću u novi život, sve iz početka.... eh.... više se ja ne veselim previše... jučer sam plakala ko mala beba jedno sat vremena... naime ovako je bilo... negdje početkom godine kod moje mame se zaposlila nova radnica... u početku sam s njom imala odnos tipa bok, kak si... bla bla... čak sam joj se na Vi obraćala pošto je 10ak godina starija... ali mi je od početka bila draga i simpatična... kad sam počela radit kod mame nekako smo prešle na ti, nakon šta bi imala svaki put jezikovu juhu kad joj kažem Vi, i počele smo se oslovljavat sa seko.... kako sam radila tamo s vremenom smo se počele zbližavat... uglavnom sad smo si baš super, i ona mi je tak draga i sve... tako ona meni jučer pošalje poruku, i ja velim kako ću ja bez njih svih tamo u rijeci i kak će mi falit... i onda mi je napisala jednu prekrasnu poruku nakon koje sam se jednostavno rasplakala... shvatila sam da je to to... da odlazim.... ostavljam sve do kojih mi je stalo i idem u nešto nepoznato... i znam da su ova moja razmišljanja možda pre drastična, jer ne idem na kraj svijeta, niti zauvijek odlazim... i tu su i vikendi i praznici... ali opet tako se osjećam... i znam da će mi prvih mjesec dana bit teško priviknut se na sve i da će mi svi falit.... i danas kad sam bila kod mame na poslu opet smo se rasplakale u duetu, hehe a moja mama nam se smijala... vidjet ću nju kad odem oće se smijat, hehe.... i tak sam ja sva nekak u bedu... i uopće mi se ne ide na taj šugavi fax, katastrofa.... još kad se sjetim da ću uskoro morat počet učit.... bljak.... uglavnom ostalo mi je još svega 4 dana, joj kako vrijeme leti... i to tako bezdušno... ide naprijed i ne daje nam priliku da se osvrnemo... ne stignemo promatrat što je bilo, ne stignemo se okretat iza, samo žurimo naprijed, živimo život i trudimo se ići u korak s vremenom...
imam par informacija...
frendica i ja smo našle stan, i to PREDOBAR stan!!!! ovako 64 kvadrata, mikrovalna, tv, klima, max adsl, 3 sobe, 4 kat, lift, 15 min od fax-a.... ajme predobro... obadvije smo oduševljene s njim i jedva čekamo da ga vidimo i to me uz nju jedno drži za tu rijeku... kull
u subotu je bilo prezakon, ajme ludnica, svi smo se ponapijali, muzika je treštala na maximumu do nekih 3, 4 ujutro, pjevali smo na mikrofon, plesali, zezali se, ma bilo je predobro.... svi su došli osim njega i frenda.... ali dobro... baš me briga, to je njegova odluka, na meni je bilo da ga pozovem, ja sam svoje napravila, ali bome je i on svoje, svaka mu čast... ne znam samo kako mu uspije to svaki put al eto šta je tu je... je sam kriva... joj da bilo je i pobune među susjedima, ma joj kreten... kao htio je zvat policiju al nije znao od kud trešti muzika, a frendica koja živi vrata do njega mi je rekla da se uopće nije glasno čulo... ma joj... i da, reći će me mami kao.. hehe još nije reko... a mama bi se mogla sam posvađat s njim još jer stalno nešto sere.. ma uglavnom, najbitnije je da smo se zabavili u subotu...
s njim sam se čula nekoliko puta što u subotu, što u nedjelju.... a ne krivim ga što nije došao, eh to je ta glupa tolerancija u ljubavi... joj da bar imam malo drugačiji karakter, ali eto takva sam i ne mogu protiv sebe... i samo još jednu nadu gajim... pošto sam sada sigurna da više ne postoji šansa da budemo zajedno, da će on biti moja neispunjena želja, još samo želim da ga vidim iduću subotu... po zadnji put.... da mogu otić u miru... i nadam se da ću uspijet tu ljubav ostavit i otić u rijeku rasterećena i sretna... i krenut dalje u nove pobjede...
Ne mogu
Novo jutro, novi grad,
novi posao.
Otisla sam da bi ti
za mnom posao.
Dok se i dalje
nadam tvom koraku.
U novo lice gledam
na svom jastuku.
Na svaki novi dodir
se odmah rasplacem.
Nove reci prijaju
nista ne znace.
Na meni novo lice
nova haljina.
Al gusi me prasina
starih cipela.
Ref:
Ne mogu-nisam ja odavde
Ne mogu-ni za 300 dana
Ne mogu-jos sam samo tvoja
S tobom letim, a nisam vezana
Novo jutro, novi grad,
nove navike.
Sve je tu drugacije
al nema razlike.
Na grudi pala teska
kisa jesenja.
A ovo malo sunca
nista ne menja.
Na svaki novi dodir se
odmah rasplacem.
Nove reci prijaju
nista ne znace.
Na meni novo lice
nova haljina.
Al gusi me prasina
starih cipela.
Post je objavljen 26.09.2006. u 23:13 sati.