Već neko vrijeme planiram napisat post o jednoj stvari koja me fascinira, a to je ljudska psiha.
Čitala sam prošle godine knjigu o psihologiji jerbo mi je trebala iz nekih razloga koji sad nisu bitni za ovaj post, i skužila sam kolko je zapravo zanimljivo malo čačkati po ljudskoj psihi. Zakaj smo takvi kakvi jesmo i zakaj se tak ponašamo?
Ono o čemu sam htela pisat se zove samoispunjavajuće proročanstvo. Nemorate se odma prepast jer nebum pisala o bacanju graha i cigojnerici kaj čita iz dlana, neg se tak zove ono kas mislimo da smo dobro procijenili situaciju a zapravo nismo jer ne čitamo tak dobro jedni druge kak bi mi to hteli.
A pošto nemremo čitat tuđe misli, oslanjamo se na vlastite dojmove pa to ovak izgleda na primjeru: ajmo uzet neku osobu za koju mislimo da je umišljena i snob. Al je baš dobro ne poznamo, neg onak odokativnom metodom nam nije baš simpatična jer nosom para oblake. Sretnemo je na cesti i pomislimo si joj, evo nje snobice, nebum je pozdravila nego bum samo prošla kraj nje, ko je šiša. Ona nas vidi i pomisli si: kaj je ovo, zakaj me izbjegava? E, pa baš nebum ni ja tebe pozdravila!!! I lepo me ne pozdravi a ja si mislim kak je umišljena.
Konačan rezultat je taj da smo mi svojim ponašanjem zapravo nesvjesno a i nehotično napravili da smo potvrdili svoje prethodno mišljenje o toj osobi. Ona se ponašala onak kak smo i mislili, navlekli smo to ponašanje.
To mi se zna desit tu i tam, neko mi nije baš sjel na prvu loptu i onda valda nesvjesno tražim i druge simptome da je ta osoba nesimpatična. A onda mi se desi da se posramim kad dotičnu upoznam bolje jer je super i draga i nije opće loša. Pa me sram.
Jel se i vama tak nekaj desi? Na sreću, nije to često, primjetila sam da mi se to dešava uglavnom kad su osobe jako glasne i odma zavladaju u društvu, da ne velim, nametljive.
Eto, današnja lekcija o ljudskom ponašanju je gotova, morate me shvatit da sam pod pojačanim utjecajem hormona pa mi svašta pada na pamet, možda slijedeći post bude o botanici (haha, moš' mislit, o tome zbiljam nemam pojma!)…
E, ima još jedna jaako zanimljiva stvar: sportaši kad pobjede u izjavama posle za novine uvek pripisuju pobjedu svojim sposobnostima, a kad izgube, onda je kriv ili sudac, ili je bila loša sreća/karma/dan/godina/teren/uvjeti, nikad nisu ONI krivi. Ne vjerujete mi? Otvorite novine i pogledajte sportske stranice. Aj rest maj kejs.
P.S. moram vas obavijestiti da naš pas čuvar ima obožavatelja u vidu nekog suseda koji mu je već u vrt bacil lopticu, bajadere i danas ogromnu teleću kost. Sutra očekujem plavu kovertu, haha….
Post je objavljen 26.09.2006. u 19:50 sati.