Pregled posta

Frano Lasić, pjevač i glumac

OSNOVNI PODACI
ime: Frano
prezime: Lasić
spol: muško
datum rođenja: 12.11.1954 u Rijeci
zanimanje: pjevač i glumac
trenutno prebivalište:
Film i TV:
"Villa Maria" TV Serija (2005) .... Doktor Posavec
"Crna hronika" (2004) TV Series .... Jeff
"Lisice" (2002) TV Serija .... Ginekolog
Dubrovacki suton (1999)
"Obiteljska stvar" (1998) TV Series .... Goran Nadalli
Kanjon opasnih igara (1998) .... Horst Keller
Night Watch (1995) (TV) .... Dutch Policeman
Dora (1993) (TV) .... Voditelj
Fatal Sky (1990) .... Captain Bergen
Songlines (1989) (V) .... (video 'Heaven or Hell')
"The Fortunate Pilgrim" (1988) TV Serija .... Dr. Eschen
The Magic Snowman (1987/I) .... Ned
Slucaj Harms (1987) .... Danil Harms
The Aviator (1985) .... Daniel Hansen
Groznica ljubavi (1984) .... Oto Miler
U logoru (1983) (TV)
"Jack Holborn" (1982) (mini) TV Serija .... Boatsman
Kiklop (1982) .... Melkior Tresic
Pad Italije (1981) .... Niko
Splav meduze (1980) .... Aleksa Ristic
Svabica (1980) (TV)
Okupacija u 26 slika (1978) .... Niko
Albumi
Frano Lasić sve češće u Beogradu
Ljubavna priča iz Dubrovnika
Uz Lasića, u ulogama i Vlado Kalember, Alka Vuica... Proteklih godina ljudi su morali da se snalaze na kreativan način
Kada se pre više od 20 godina pojavio u javnosti, zbog njegovog pogleda, izgleda i baršunastog glasa, drhtala su srca mnogih gospođica diljem eks Ju prostora.

I kao plemić u Zafranovićevoj "Okupaciji u 26 slika", i dok je pevao "Volim te, budalo mala" s obaveznim belim svilenim šalom oko vrata, svojim retro bekgraundom, "gospar od Dubrovnika" označio je pretposlednju deceniju 20. veka i jedno vreme koje je već bilo na izdisaju.

Došle su devedesete i on je, bar sa ovih prostora, nestao. Sada sve češće može da se sretne u Beogradu. Vreme je, iako to nije čest slučaj, radilo za njega. Opušten, u obaveznom belom, Frano Lasić, jednog toplog popodneva u bašti "Platoa", priča mi o tome kako se prevazilaze sve prepreke kad se nešto stvarno želi.

Vredelo je
- Povod mog dolaska u Beograd bio je "Hazarski rečnik" Tomaža Pandura. Pošto sam njegov fan, želeo sam da pogledam premijeru. Ali, na granici je bila neopisiva gužva. Menjao sam granične prelaze. Uglavnom, s hrvatske strane me je sprovela policija, a ovde vaša. I pored pratnje, zakasnio sam na prvi sat predstave, pa sam zato ostao da sledećeg dana pogledam celu predstavu. Bilo je izvanredno. Čak bolje nego prve večeri. Pandur je mlad čovek, ali ima toliko energije koju prenosi na daske, da je to sjajno.

Pazi, snima se
- Radim film "Ljubavna priča iz Dubrovnika", a završiću ga najverovatnije do kraja septembra. Najveći problem su, naravno, finansije. Nisam tražio sredstva od ministarstva kulture, morao sam sam da se snalazim, tražim sponzore. Uglavnom, reč je o hrvatsko - slovenačkoj koprodukciji. Priča nije za Oskara, nije ni art film, to je najobičniji ljubavni film, s malo trilerskog zapleta. Nema rata, politike. Mislim da su se ljudi zasitili svega toga. Ne pretendujem ni na kakvu umetnost. Cilj mi je da napunim bioskope i da ljudi izađu zadovoljni i kažu: "Proveli smo lepa dva sata u bioskopu". Priča je pomalo čudna, ima dosta poznatih imena. Mislim da će ljudima biti interesantno da vide šta ko radi, zašto je upravo taj na filmu. Vlado Kalember iz "Srebrnih krila" i ja imamo glavne uloge. To i jeste priča o jednom pevaču koji je imao veliki uspeh, čak koristimo i materijale s njegovih koncerata u Rusiji. Biće i Alka Vuica, sportisti. Uglavnom, imena koja ljudi znaju. Premijera bi trebalo da bude u novembru ili decembru. Ako sve bude po planu, film će ići kao neki putujući cirkus. Biće tu partija, koktela...

U Hrvatskoj (ne)vole domaći film
- Mislim da se u Srbiji radilo više. Gledao sam "Munje" u Motovunu, koji je koštao malo, ali je imao mnogo gledalaca. U Hrvatskoj domaći film pogleda oko 40.000 posetilaca. Ljudi uglavnom idu u bioskop zbog zvučnih imena, Švarcenegera na primer. Treba zato zainteresovati ljude za domaći film. Nonsens mi je da se, umesto od glumca, zvezde prave od političara. A mislim da je to problem i u Srbiji.

Šta sam radio u međuvremenu
- Radio sam uglavnom na filmu, nešto u inostranstvu, ali malo, nije bilo novca. Sada su se stvari malo pokrenule, ali još kultura stagnira. Zato sam oduševljen Pandurovom predstavom. To je projekat koji može da se predstavi bilo gde. Nije lokalni, a to je retkost.

Beograd danas
- Beograd izgleda beogradski, lepo, sviđa mi se. Otvoreno je mnogo lokala, dobra ponuda svega. Veliki je grad, to je osnovno i kad se dođe ovde, onda se to tačno i vidi. Mislim da su protekle godine naterale ljude da se snalaze na kreativan način, s duhom. A duh pokreće stvari.

Moj Dubrovnik
- Ostao je na stenama, pomalo razrušen od rata. Verovatno će to sve doći na svoje. Svakom bolesniku treba vremena za oporavak. Dubrovnik je uvek Dubrovnik. Kako god ga postavite, to je to.

M. Jovićević
Foto: E. Vaš


Frano Lasić voditelj bosanskog "Milijunaša"
utorak, 13.6.2006 11:30

TAMO DALEKO - GLUMAC, PJEVAČ I POZNATI SRCOLOMAC S KUHAČOM U RUCI
Frano Lasić u beogradskoj kuhinji
Lasić je na srbijanskoj televiziji počeo snimati serijal pod nazivom "Kuhinja poznatih".
Riječ je o emisijama što će se snimati na području Srbije, Hrvatske, Makedonije, BiH te Slovenije, a u kojima će Frano kao gost u kuhinjama kuća poznatih osoba preuzimati domaćinsku ulogu. Isto tako, za siječanj u Beogradu Lasić planira otvoriti restoran "Sinatra"
Frano Lasić je i glumac i pjevač, poznati srcolomac, ljubimac ženske publike, no isto tako i domaćin popularnih partyja u bijelom. U posljednje vrijeme ga možemo vidjeti na Story SuperNova Music Talents Showu, rezultatu njegove šire suradnje s Novom TV. Voditeljska palica tom dubrovačkom šarmeru nije strana, naime Frano je na srbijanskoj TV počeo sa snimanjem serijala pod nazivom Kuhinja poznatih. Riječ je o emisijama što će se snimati na području Srbije, Hrvatske, Makedonije, BiH te Slovenije, a u kojima će Frano kao gost u kuhinjama kuća poznatih osoba preuzimati domaćinsku ulogu.
"Bit će ukupno dvadesetak emisija, od kojih su neke već snimljene. Serija je smišljena na način da ja dolazim u goste poznatim osobama iz javnoga života, nakon čega zajedno pripremamo hranu i razne specijalitete, a društvo nam prave gosti, isto tako poznate osobe, koje ćemo pozivati na pripremljenu večeru. Sve su to poznata imena, moji stari prijatelji, s kojima se uvijek rado družim", kaže Frano, koji nam je potvrdio kako razmišlja o otvaranju restorana u Beogradu u siječnju.
Restoran bi nosio ime Sinatra, po slavnom američkom pjevaču Franku Sinatri, a kako doznajemo, nudio bi laganu mediteransku spizu, uglavnom specijalitete pripremljene na maslinovu ulju, koji se ne nalaze u ponudi ostalih ugostiteljskih objekata.
"Bio bi to restoran i bar sa živom jazz glazbom, a što se tiče same kužine, naravno, ako ga otvorim, organizirao bih i tjedna gostovanja kuhara iz drugih država, koji bi se predstavljali sa svojim nacionalnim specijalitetima. Počeo sam razmišljati o toj ideji zbog toga što je u Beogradu veliki broj hrvatskih tvrtki otvorio svoja predstavništva, pa sam smatrao kako bi bilo dobro da im se omogući gastronomsko uživanje naših domaćih specijaliteta", ističe Frano koji nam je potvrdio kako će pokatkad i sam uzeti kuhaču u ruke.
No, i u hrvatskoj produkcijskoj mreži Frano ima pune ruke posla, a riječ je o snimanju mini serije i filma Ljubavna priča. Za Ljubavnu priču, podsjetio je Frane, neki su kadrovi već prije godinu i pol dana snimljeni u Dubrovniku, Cannesu te u milanskom studiju poznatog fotografa Čede Komljenovića.
"Riječ je o projektu za koji još uvijek traju pregovori s HTV-om, a tema bi se temeljila na pravoj ljubavnoj priči, u svom najklasičnijem obliku. Dakle, nema rata, nema krvi, sama ljubav, što je i najljepše. Naslovne muške uloge bi imali Vlado Kalember i ja, od glumica bi tu bila Ksenija Prohaska, a u pregovorima smo i s Bojanom Gregorić. Glumio bi također i Predrag Vušović, no i neki poznati slovenski glumci. Režiju bi preuzela Danijela Čolić-Prizmić, a producent bi bio Vinko Prizmić", zaključuje Frano Lasić.

piše Tanja ŠIMUNDIĆ-BENDIĆ


DUBROVAČKI gospar, zagrebački glumac, beogradski ugostitelj i internacionalni plejboj, Frano Lasić, od jeseni će na sve popularnijoj bosanskoj televiziji OBN voditi tamošnju verziju licencnog kviza "Tko želi biti milijunaš".

"Super milijunaš" naziv je be-ha inačice popularnog kviza u kojem će glavna nagrada iznositi milijun konvertibilnih maraka, što u prijevodu znači oko 3.5 milijuna kuna Tako će "Super milijunaš" postati kviz uvjerljivo najraskošnijeg nagradnog fonda od svih licencnih verzija tog kviza u državama na prostoru bivše Jugoslavije.

Da je polivalentni estradnjak Frano Lasić, koji se okušao u glumačkim, pjevačkim i voditeljskim ulogama na korak od preuzimanja voditeljske stolice, potvrdila nam je Munevera Halvadžija, na OBN-u zadužena za odnose s javnošću: "Frano Lasić ovaj tjedan dolazi u Sarajevo kako bi dogovorili sve detalje".

Zanimao nas je i komentar na fantastičnu cifru koju će pobjednici bosanskog milijunaša osvojiti. "Točno je da će pobjednik osvojiti milijun konvertibilnih maraka. Odlučili smo se za takav iznos jer je u svim zemljama gdje se Milijunaš prikazuje pravilo da je nagrada u iznosu od milijun novčanih jedinica te zemlje."






Frano Lasić ugostio Glas u svom kafiću "Sinatra" između jedrenja i snimanja filma o Orsonu Velsu
LJubav je čudo nemerljivo
LJubav nema metričku jedinicu, ona je čudo i ne možete izmeriti koliko kila nekoga volite, centimetara ili metara .Stres koji se gomila je poguban, zato bežim na jedrenje i na brodu mesec dana punim baterije
Svako ko ga upozna priznaće da je vreme radilo za Frana Lasića. Krajem sedamdesetih godina "pokrao" je sve uzdahe dama širom bivše Jugoslavije kao plemić u Zafranovićevoj "Okupaciji u 26 slika", a potom i pesmama "Volim te, budalo mala" i "Zagrljeni". Da li zbog plavih očiju, prefinjenog izgleda ili bašunastog glasa, tek nije bilo žene koja bi porekla njegovu privlačnost.

Danas, podjednako šarmantan, zrači svežinom i energijom. Poslednjih godina živi između Zagreba i Beograda, gde je suvlasnik džez kluba "Sinatra", a često boravi i u Sarajevu, gde već 13 meseci snima seriju "Crna hronika" , ali je sačuvao svoj dubrovački duh.


Stil

U vreme kada je pevao "Zagrljeni" beli šal obeležio je njegov stil koji je očaravao ženska srca.
- Stil je ono u čemu se osećam dobro, a šal je bio deo marketinške zamisli, sa ciljem da se napravi pomak u imidžu. Privatno volim polulagani sportski stil i čistu eleganciju, kada je za to prilika. Dok sam bio u Americi, između ostalog, radio sam u prodavnici muške odeće. Kada bi se neko osećao čudno u nekoj kombinaciji, odgovarao je "To nisam ja". E, to je to. U tom periodu prvi put sam došao u kontakt sa firmom "Avireks", koja radi taj nostalgični sportski stil, avijatičarski, pustolovni, koji često nosim i danas. Dobro se u tome osećam i znam da sam to ja. Stil pokazuje odnos čoveka prema svetu.




Jednog toplog beogradskog popodneva ugostio je naš list u svom kafeu između snimanja filma o Orsonu Velsu i odlaska na jedrenje, na koje će krenuti dok se boja na ovim stranama bude sušila.

- U "Orsonu" igram italijanskog glumca koji se zove Alesandro del Grado. To je jedna mala slatka uloga, a meni je svaka uloga uloga. Volim kad radim sa profesionalcima i dobrom ekipom. Glavnu ulogu tumači Keni Vilson, a igra i Kristofer Voken.

Kako je šest godina živeo u SAD, radio je sa mnogim glumcima velikog formata, Kristoferom Rivom, Pirsom Broznanom, Ali Mekgrou, Robertom Mičamom. Iako je poreklom Dubrovčanin, slučaj je hteo da Frano Lasić prvi put zaplače u Rijeci, gde su mu roditelji radili godinu dana. Film koji ge je na velika vrata uveo u svet kinematografije "Okupacija u 26 slika" kao da nije slučajnost.

- Sve scene koje su snimane u enterijeru snimane su u mojoj kući. To je jedna palata iz 16. stoleća, koju je gradio Gundulić kao svoj letnjikovac. Stara je oko 550 godina.

Volim svoj posao i to mi je jako važno. Mislim da ne bih mogao da radim sve, mada se ne sramim nikakvog posla. Kao klinac, sa petnaest godina, nosio sam kofere jer sam hteo kupiti motocikl, a bilo mi je neugodno pitati roditelje. Radio sam celo leto i zaradio toliko da sam ga kupio. Za jedno od svojih prvih putovanja u London, a nisam baš mogao da priuštim avionsku kartu tek tako, zaradio sam kao fizički radnik na jednog građevini... Nikad se nisam libio posla. To je vrlo vredno iskustvo.

Ipak, čak ni Franu Lasiću nije lako da živi između tri grada tri bivše jugoslovenske republike, a sada države.
- Brz i moderan način života donosi puno stresa i to je moj najveći problem. Živeti u jurnjavi, sa deset poslova na deset strana - nije lako. Mislim da to uzima svoj danak, svi starimo i neke stvari koje su bile podnošljive ili normalne sa 18 ili 20 nije lako pratiti sa godinama koje ja imam.


Sestre

Iako snimanje filma na kome trenutno radi nije završeno, Frano već razmišlja o novim poslovima.
- U pregovorima sam za jedan novi film, zove se "Sestre". U njemu bi trebalo da igraju unuke Čarli Čaplina, a meni je pripala glavna muška uloga. Priča puna emocija. Režiraće opet Lordan Zafranović.




Život ne daje milost. morate se boriti. Niko neće doći i plaćati vam struju, najam, telefone i režije. Svako se bori za život. Sa dvadeset godina mislio sam da ne postoji ništa na svetu što me može izbaciti iz takta, bio sam jako kul. Na stranu temperament i sve što ide uz to, tri telefonska poziva mogu da vas parališu. I to je taj stres koji je poguban kada se gomila. Zato bežim. Pođem na jedrenje. Na brodu sam po mesec dana sam i punim baterije. U samoći, koja je odsustvo civilizacije, najčešće isključim telefon i čitam. Volim da se suočim i borim sa prirodom.

- Ranije sam slikao. Napravio sam čak i dve izložbe, a iz hobija se bavim fotografijom. Slikanje me je, na jedan način, opuštalo. Znao sam mesece provesti u ateljeu. Imao sam faze kada sam danima slikao, a onda se dešavalo da sam danima stajao pred platnom, a da ni crtu nisam mogao povući. I tako danima - prazno, prazno... Onda, usred noći, pojavi mi se slika u snu koja je otprilike to što bih hteo i onda trčim, onako pospan, u atelje i počnem da bih napravio barem skicu.

Za prvu, od dve izložbe koje sam napravio, a time sam želeo ući u Udruženje likovnih amatera, radio sam žene - aktove. Pojam žene za mene je uzvišen jer žena je pokretač gotovo svega od rođenja do smrti. Žena je ta koja drži glavni stub u porodici. I zbog takvih svojih stavova celu izložbu sam posvetio ženama. Nisam hteo prodati slike, pa sam stavio visoke cene, mislio da je to ono što će odbiti publiku. Hteo sam sve zadržati. To je, naravno, još više intrigiralo ljude. Tako da mi je ostalo samo nekoliko slika.

U vreme kada su pesme "Zagrljeni" i "Volim te, budalo mala" harale širom one velike Jugoslavije važio je za najvećeg zavodnika na ovim prostorima.

- To su napravili novinari. Mislim da je to besmisleno, ali novinari vole sve to da obrade na svoj način i nekad svemu dodaju malo više nego što jeste. Niti se smatram zavodnikom niti to jesam. Ali je to išlo kao prilepak uz moje ime i suludo je demantovati. Meni je to bilo smešno, ali sam vremenom navikao na epitete tipa "plejboj" ili "zavodnik".

Većina mojih veza nisu bile kratke. Za bilo koju vezu potrebno je da se ljudi upoznaju. Onda se bolje osećaju u toj vezi. Morate imati nešto što vas pokreće, a ljubav je čudo. Nešto nemerljivo metričkim jedinicama. Ne možete izmeriti koliko kila nekoga volite, centimetara, metara, kilometera ili milja.


Bele žurke

Koliko je poznat kao plejboj toliko je ostao zapamćen kao i koo domaćin "belih žurki"
-Nije mi bila idaja da napravim holivudski glamur na naš način. Želeo sam da se skupe moji prijatelji koji su dolazili iz celog sveta i da napravimo lepo druženje. A ona sam pomislio, leto je svi imju nešto belo. Kada sam to prvi put napravio izgledalo je vanzemaljaki. Par stotina ljudi svi u belom i noć i sveće i stara kuća u kojoj sam boravio, to je nevorovatno uticalo na ljude bilo je dobrih vibracija i energije da sam rekao "To je to". Napravićemo to opet." Onda sam svake godine počeo to raditi i sjajno je bilo.
-Svi oni koji su bili pamtiće to za ceo život.




Meni kćer kaže: "Volim te do neba" , a ja odgovorim: "Ja tebe do neba i natrag". Ona dodaje: "Ja tebe još dalje".
Onaj ko ne doživi ljubav, a ima i takvih ljudi, emotivni je invalid. Ona može sve. Da uništi čoveka, može ga nadograditi i može mu užasno puno dati i strašno puno uzeti. Ima ljudi koji kroz ljubavne krahove lakše prođu. Ja sam emotivan i uvek se to u meni skupi kao jedan čvor i postaje bol. Zbog ljubavi sam učinio i bezbroj gluposti, ali me nikada nije bilo sram. Svakakve ludosti su mi padale napamet, ali sam u njima bio iskren te su oni oko mene nalazili da je to beskrajno šarmantno, zanimljivo i privlačno, te to i nisu bile takve ludosti.

Ako sam zaljubljen, ni Japan mi nije daleko. Kada bih se sada ženio, venčao bih se, recimo, tako što bih skočio iz padobrana i rekao "da" - u zraku. Generalno sam pristalica sam braka, ali, kažem, bolje dobar razvod nego loš brak. Moji roditelji su se uzeli kao klinci i danas imaju divan brak i vole se. U životu nisam čuo da je iko od njih na onog drugog podigao glas. U svojoj okolini imam primer da je brak ostvarljiv.


Ugostiteljstvo

Kada sam se 1988. vratio iz Amerike, odlazio sam na Jahorinu jer volim skijanje. Želeo sam da produžim boravak, a otvorio svoj prvi kafić "Brazil". Posle toga sam došao u Zagreb i otvorio, takođe, "Brazil" na Savi i to i danas funkcioniše. Tako dolazimo do "Sinatre", koji je nešto što Beograd do tada nije imao. Frenk je bio i glumac i pevač i voleo je žene, tako da je sve zajedno jedna lepa priča...




To je pitanje prave osobe i užasno puno tolerancije i ljubavi. Zaljubljenost pređe u ljubav, a ljubav u poštovanje i prijateljstvo, ali je bitno da sva ta osećanja postoje, inače je brak parče papira koje ne znači ništa. Promenio se način shvatanja braka, veze, brže se živi... Dvoje ljudi čim dođe kući uključi televizor, nema diskusije, razgovor je završen. Ono što čini ljudsku vezu jakom je razgovor, a ne gledanje televizije.

I jednoga dana samo se nađu u šoku, zašto neko ima ljubavnika/cu, zašto smo se udaljili, zašto nam se brak raspao... Vreme tehnike nas je udaljilo. Ne može mi niko reć' da je sada sa mobilnim i slanjem poruka dublje nego što su nekada bila pisma. Sećam se svojih prvih ljubavnih pisama koje sam pisao sa žarom na pet stranice i čekao onda danima da mi dođe odgovor. Čuvam ih i danas. Jel neko počeo pisati ljubavnu poeziju na mobilnom telefonu. Najlepša poezija je napisana perom i tintom.

Iako sam završio muzički školu, nemam izgrađen glas pevača. ima tu i falša i svega, ali bilo mi je izazov da uspem i kao pevač, kao kada je predamnom nova uloga. I kada sam to postigao, postojale su dve mogućnosti ili još dalje ili se vratiti filmu. Dokazao sam sebi da mogu. Sada razmišljam da to napravim ponovo, isto sa Đelom Jusićem, samo za svoj gušt i nije mi bitno koliko će se prodati.

Olivera Stojimirović












Post je objavljen 26.09.2006. u 03:33 sati.