Već duže vreme nisam hteo da objavim ovaj post, ali pošto sam ja zao i nestašan unuk, moram. Tako da se unapred izvinjavam, ali jače je od mene.
Jovanka je bila stalno kući. Ujutro, podne, poslepodne, sumrak, veče, noć, zora... ako neko zna još neko doba u 24h neka slobodno kaže. Pa onda -- de Davore ovo, de ono, te otiđi po hleb, te idi do komšinice, te baci smeće, te odi u zdravstveno, te me jebe život, te me jebe posao, te mobajl, te kom, te rakija, te te, itd.
I popizdih ja tu!!! Odem na jednu stranu, ona pita jesam napravio nešto sasvim treće... popizdim u sekundi i počnem vikati na nju da malo o'ladi i da nisam jedini u kući ovde. Ona diplomatski kaže da snizim ton i da pazim kako se ponašam. Onda sam tek popizdio. To se tako ne radi na Balkanu!!!
Uglavnom, smirio sam se posle pola sata muzike i igranja nekih igara... kad protrča nešto do WC-a ili toaleta i pritom proizvodeći škripave zvukove. Hmmmm, kako god. Nastavio sam s mojim radnjama. Dva sata kasnije, opet se isto ponovi. I predveče isto.
I došla komšinica na kafu koju sam naravno morao ja skuvati, ali ajd dobro, domaćini i te fore... Uglavnom vratim se ja u sobu i nastavim s blejanjem u sobi kad prislušnem malo razgovor i požali se Jovančica:"Jooj Seko, men' Jadranka (doktorica - poznata kod nas) prepisala ove neke nove tablete i sad stalno imam proliv! Ne mogu iz kuće!"
AAAAAAAAAAAAAAAA!!! A zato ona prdi i trči u WC svakih sat vremena!!!!!
Nastavak sledi...
Post je objavljen 26.09.2006. u 00:59 sati.