Marketing
ZAR SE PRIJATELJI TAKO PONAŠAJU???
Nikada ništa nije savršeno...
sve mora biti zamršeno...
Tako me i blog počeo živcirat...zašto ja???
Neće da mi otvori stari blog..ne mogu pisat postove,ma ništ`!!!
Al`kako moj svaki blog traje po tri meseca a onda crkne...nadam se da s ovim to neće biti slučaj...
ZAR SE PRIJATELJI TAKO PONAŠAJU???
Danas mi je dan sav jadan...sa onim g..... Goranom sam jakooo posvađana,ma kome će on više biti najbolji friend...ja sam mislila da se prijatelji tako ne ponašaju...ali ljudi,sve je za očekivat...i ovako je bilo:Neke svoje loše zasluge je pripisao meni...i naravno ko je kriv...ja!!! Gadi mi se!!! Da l´ neko može da bude tako bezobrazan??? Zbog svojih gluposti koje je pokušao svalit na mene dobio je ukor...nije da sam pokvarena...al` baš mi je drago,SVE SE VRAĆA,SVE SE PLAĆA...Nauči!!!
I ako se do petka ne izvini...
<
Više neće postojati...sve ima rok trajanja!!!
Dođe mi da sednem i plačem,znamo se 8 godina,znam toliko o njemu a on tako..ne mogu da verujem...
Ima nekih osoba koje nisu uopšte vredne da na njih trošim svoje vreme.. Ljudi su teška bića! Al kako vi kažete - ja sam čudna i sve, pa neću bzvz zaključivat. Ionako filozofiram, a to neću natrag ..
A i nemam nekog očitog dokaza za ove svoje tvrdnje.
Ni za jednu od njih.
Samo neko iskustvo - za svaku!!
Vratila sam se juče sa puta,ma bili kod nekih rođaka...došla juče oko 20h i odmah kod Milice na roćkas...kasnila sam ali nadoknadi ću ja to sledeće subote...Milica mi je dobila cd s karaokama pa smo pevale,a moje grlo samo menja oktave,malo gore,malo dole...Ali sledeće subote ja i Milica slavimo zajedno rođendan u gradu...pa posle...Mico bi će exstra,veruj mi!!!Kad nas dve budemo zajedno slavile...sa posebnim i najdražim društvomprošlog bloga...
„..like a fire inside that grows, red red rose..“[
Ljudi su katkad
neuracunljivi, nelogicni i sebicni;
Ipak im oprosti!
Ja ću pokušati...
Nisam uvek draga i ne gledam svet kroz roze naočale, a po nekim sam čudnim genima dobila i tu sklonost negativizmu; koje se nastojim rešiti!! Nekad uspešno, a nekad baš i ne.Ne verujem uvijek ljudima, zapravo - sklonija sam sumnji.. Jer to je prostor koji mi je potreban da bi se zaštitila od bola ili razočaranja. Svako ima svoj način obrane i samo onaj koji je svestan ovakvih činjenica može utecat na to da postane bolji čovek! Ako to želi; naravno.
Nadam se da ća vam se svidit:
Možda u Gradu anđela
uspem prebrojati svoje pogreške,beskrajne...
Možda mi tamo ne budu sudili prema delima,
nego po onome kakva sam iznutra.
....možda...
I tako odbačena od sredine,
stigla sam do pola puta,
i dalje mi samoj ne ide...
Digla sam ruke od svega,
ali se nikad nisam odrekla njega.
Mislila sam da mi je svet okrenio leđa,
no očito da sam ja njemu.....
Post je objavljen 25.09.2006. u 15:25 sati.