radio stanice...
vozio sam se...
slusoa sam radio na radiu je bila jedna stara pjesma indexa..
i onda upalio cd i balas je ovo odpjevao...
u svom miljeu ovo mije potpuno izmijesalo mozak..
razmisljao sam ostaviti je na miru...
ili ne...
prevrijedno da ostavim...pretesko da nastavim
ili obratno...
sto raiditi? znao sam da ce se nesto desiti..
i desilo se...
nisma ja od onih sretnih
to je uvjek bilo rezervirano za one druge
bahate, silne ... uvjek sam ih zvao "čobani"
i uvjek sam popusio od njih...
totalno...
jer su to uvjek bili "tatini sineki" i "mamine maze" kojima se dlaka nije smjela skinuti...
koji su nonsalantno placali pice i curicu hvatali ispod minice
ja sam bio onaj ludjak koji je u biljeznici
sa strane znao napisati misao ili dvije...
koje su se poslije nasle u njezinom novcaniku...
uvjek sam bio nedovoljno jak,
sve to potpisujem...
zasto? znam da je istina
i zasto sam opet pao na "silent treatment" pa koji ku*ac nisam razmisljao...
i sad mi je doslo iz dupeta u glavu..
nije sve u ljubavi ima nesto i u lovi
da li znate kad cveta divlji badem?
da li ste ikad okusili njegov cvijet?
uzivajte...
Djordje Balašević - Divlji badem
DIVLJI BADEM
Vrteli se točkovi mog bicikla.
Gde god je stao taj rulet beše premija.
Smakla se o stepenik njena štikla.
Nekad su pogledi bili čista hemija.
Dobro je počela nedelja,
poslednje pripreme za maturu.
Virili smo u daljine
puni nade.
Preko gimnazijskog bedema,
k'o pravi dekor za avanturu
prosuo je nežni purpur
divlji badem.
Poneli nas vetrovi k'o maslačke.
Jedni su leteli lako, drugi padali.
I curice su postale prve mačke
a loši djaći odjednom svetom vladali.
Sve mi je odlično zvučalo.
Dobro sam stajao tih sezona.
Ljuljale mo oči širom
promenade.
A nju sam sretao slučajno,
uvek je s pogrešnim bila ona,
ali znao sam da sanja
onaj badem.
Stane sve u strofu-dve u baladi:
pustinja prošlih minuta i ova zrna sad.
I pred treći refren već nismo mladi.
Ušla je nedavno sama u kafe "Petrograd".
Suviše tajni u očima,
u zlati okov joj prstić pao.
Molio me dugi pogled
da je kradem.
Dovraga, kafa je gorčila,
al' taj sam ukus odnekud znao:
probao sam jednom davno
divlji badem.
i previse sam mislio o tome svemu...
previse bio fin
necu nista reci...
i oni koji me poznaju dobro znaju da sam neuracunljiv u ove dane
berbe badema...
i ima jedna pjesma sa albuma "prevareni ne vjeruju vise" od indeksa...
bnila bi dobra sad..
ne zelim je poslati ovdje ...
ima jedna druga...
o kojoj sad razmisljam...
na sta sam ja tukao lovu?
za ljubav svasta kazem
Djordje Balašević - Morao sam da se odselim
Prolaze gradom umorne bivse lepojke
iz moje slatke mladosti.
Skrivaju bore, s linijom se bore,
vreme im smislja pakosti.
Najbolji momci sa korzoa, mladi lavovi,
mangupi, ugursuzi,
sad su soferi, magacioneri,
kriju ih mracni bircuzi.
I kad o tome razmislim,
ja sam kriv sto zivim s tim.
Morao sam da se odselim,
da se davno izgubim.
I da se nikad ne vratim,
da ih onakve zapamtim,
morao sam da se odselim
kad mi je bilo dva'estri.
I ja sam bio decko s gitarom, mali car,
sasavi boem za sve njih.
Decko s gitarom, danas decko s honorarom
koji ga odvaja od svih.
I kad o tome razmislim,
ja sam kriv sto zivim s tim...