Sjedim na obali rijeke Save i plačem, a ne zovem se Veronika. Plačem od sreće. Sretno sam udan, a žene su sve više lude za mnom. To je valjda zbog naočala. Dobro, i duhovitosti koju sipam iz rukava ko što sipa sipa.
Evo, na primjer, jučer. Izađem s moćnim Supersaletom u Močvaru na neki kurac funky i zašankiram se do besi. Uleti ugledna djevojka među nas dvojicu, a mi je obrlatimo tako snažno da je dva sata stajala za šankom sve dok joj dečko nije popizdio i odveo je na silu doma.
Koji šupak.
A tak nam je dobro bilo. To je zato što sam sretno udan. A da nisam, onda bih htio nešto što ženske imaju i što dati moraju. I to bi onda bilo tlačenje koje bi završilo nakon prvog uleta koji bi bio katastrofalan. Ja ne znam ulijetati. Ja se znam tako prosrati da nema tog wc papira koji će me obrisati.
I tako ja neopterećen barenjem razgovaram s ženama i dobro mi ide. Ne proserem se toliko, a da se ne mogu obrisati. Čak mi sugovornice pomažu u čišćenju.
Mislim, takvo se povjerenje stvori među nama da mi naručuju piće, odlaze na wc, a torbu ostavljaju da je čuvam, čude se ko kokoš slonu kad im kažem da znam abecedu unatrag.
A kad nisam bio sretno udan govorile su mi da sam glupan i da jedem govna, slale svoje dlakave majmune da mi pičku razbiju, šarale mi ključem po autu kojeg nikada nisam imao, odnosile ulična vrata dvjesta metara dalje, posrale se na otirač ispred ulaznih vrata. A zašto? Zato jer sam im govorio da koji se kurac guraju, da ja njih ne poznajem i da tako to.
Je li ulet bio pogrešan? Jesam li ja ružan? Ima li veze to što sam kod upoznavanja vadio penis i molio ih da me povuku za prst jer mi je prdac pred vratima, a nećka se?
Ne znam. Ja sam sretno udan i pun sam ljubavi.
Pravi ćelavi maslačak sam ja.
Post je objavljen 24.09.2006. u 20:08 sati.