Meni eto ponekad uopšte nisu potrebni drugi ljudi. Ja sam idealna osoba za slanje u svemir. A priča mi mama danas....
Srela je komšiju koji nas ranije nije ni pozdravljao. Zaustavio je na ulici, otvorio novčanik i pokazao sliku svoje ćerke. Pitao je moju mamu da li poznaje tu gospodjicu. Moja mama se, naravno, našla u čudu. Njegova ćerka je mrtva već godinama. Umrla je od raka.Rodjena je 1974 godine i svi je znamo. Igrala se sa nama. Mnogo smo plakali i bili potrešeni kad su je sahranjivali. Mladja je od mene 2 godine.
Eto...
Deo jedne tužne priče, tek da svi znaju koliko su srećni što su živi i što postoje ljudi koje vole.
I treba iskoristiti svaki trenutak i pružiti nežnost svima koje volimo. Dok još možemo i dok nije kasno. Nikad se ne zna šta nosi dan, a šta noć.........................
Post je objavljen 24.09.2006. u 17:25 sati.