Ona i ja doručkovali smo kebab, popili kavu i gledali cure na Tkalči. Krenuo sam prema firmi, ali, jao, crijeva su mi se uzbunila od preranog masnog udara... Shvatih da neću stići. Najbliži prijateljski WC bio je u Krivom putu. U dvorištu nikog osim konobara - još bolje, ravno u WC. Ali ima li papira? Bez puno nade sam posegnuo prstima u kutiju za papir i na moje iznenađenje, tamo je ipak bilo nešto, na dodir papirnato. Uf, dobro, pomislio sam u magnovenju. Ali to što je u kutiji nikako da izađe... Gurnuo sam prste dublje, a ispada - vrećica. Limun. Whatthefuck... Guram dalje, ispada - šprica od jednog kubika. Alatka koju nisam vidio od 1998. E jebote, ovo je Pulp Fiction, još samo da me netko vidi s ovim. Okrenem se, a iza mene kroz poluotvorena vrata proviruje gazda birca. Prijekorno klima glavom.
- Legendo, nije moje, to sam tu našao...
- Da, da, da.
- Stvarno jesam, evo bilo je tu zbuksano. Nije moje majke mi.
- Ma znam da nije. Sad ću ja to počistiti...
A onda, suosjećajno:
- Nadam se da se nisi ubo na iglu.
Prošla me je volja. Odšetao sam do Limba.
Post je objavljen 23.09.2006. u 18:55 sati.