Pregled posta

nema više ja i ti ...

Od danas više nema ja i ti ...

Od danas imamo ja i ti - mi ... Djeca su tu... sve su bliže i bliže..krugovi su sve manji i manji...
Zato više nismo ja i ti - već smo mi. Tipkovnica! Zajednički !

Marija me danas i jučer počela zvati naja...skraćena verzija moga imena.Tako me i mlađa sestra zvala kad je bila mala i nije mogla moje ime izgovoriti.
Ivan se danas bio naljutio jer smo ga odveli na šišanje.

I tako, tražimo novi stol za Antinu sobu.. bili smo do velikog trgovačkog centra večeras" (neću ga imenovat) i tako usput promotivna prodaja - podravka gotovih jela.
Cure drže čeku ,a ja lagano na drugu stranu... neš ti , jer njoj nije bio problem doć i na drugu stranu.
Pa me pita jesam zainteresirana. Ma kakvi... vrtim ja nepristojno glavom ne,ne,ne, ko brisač na kiši!
Cura nabaci smješak i ode....
U međuvremenu moja jača polovica nailazi iza polica i bacivši pogled da nas nađe usput analizira sadržaj na promotivnom štandu.
On ne prelazi na suprotnu stranu već se nastavlja kretati pravo prema djevojci koja je skontala da ja zivkam Ivana kojega je vodio tata.
I sad dolazi onaj meni dragi dio.Moja lijepa polovica ne jede ta gotova jela ...a okrenio k štandu???
Ante skontavši šta radi tata - baci pozdrav i okrene k njima dvojici...Cure bace oćadu prema meni ,a ja bacim k njima veliki smajl od uva do uva.
Ja i Marija polagano šetamo po trgovini i zapazim oko sebe na policama i vješalicama zimsku garderobu...Pa kad prije?
I tako, ja se prisjećam hladnih zimskih dana i gledam tople jakete ,a moji muškarci dolaze i nose pune ruke -Ivan veliku debelu olovku , Ante kuhinjsku krpu sa puno srčeka i tekstom "od srca srcu" ,a muž uzeo dvije gotove nekakve tjestenine ( jedna čili,a druga sa teletinom) ...I nosi ispod ruke nekakve postere...
- A šta je to? - pitam ja
Ante se smije ,a muž otvori jednoga i sa njega mi se nasmije Garfild glavom i bradom!
To je to... i na olovci je Garfild...ako itko voli Garfilda onda je to moj Ante.Pročitao je njegovih romana puuuuno i to neke i po nekoliko puta.A kad muž i on čitaju?Onda se svako nekoliko prolomi smjeh i onda me zivkaju da moram to pročlitat...

Vole Garfilda!
A i muž kaže da ga zanima taj čili okus- bit će veselo kad to pojede .

I onda me Marija,uzela za ruku i skrenila na odjel igračaka.Logično.Ni manje ni više nego tri Barbike su završile u kolicima.Svaka 92 kune. I ja vraćam jednu,pa drugu,pa treću... ponudim joj neku drugu .Ma ni čut!
I opet sve tri u kolica...Marija je ljudi moji trgovac...odma stavi tri i onda konta ostat će barem jedna.Eno te jedne s njom - spavaju.

Do nedavno se uopće nije tila igrat sa lutkicama tipa Barbi.Obično bi ih rastavila i polomila tako da se nisu više ni uzimale. Nisu je uopće zanimale.Kad bi došle u trgovinu s igračkama Marija bi gledala ako bi bila maska za ronjenje ili kakva mrežica za more...lopte i vodene boje.Ponudim joj igračke koje inače zanimaju djevojčice,a ona je uzme i vrati natrag na policu.Tako je bilo dok joj moja sestra nije poklonila jednu .Taj odnos između njih dvije je isto poseban.Sestra je dobila svoju bebu,a Marija je bila ljubomorna.Onda joj je poklonila tu lutkicu i ta je ostala čitava.Onda je dobila još jednu ,pa još jednu...doduše nisu bile prave.Bile su malo jeftinije... I eto, večeras je dobila Barby Balerinu. Zasluženo!
Inače na ove tri šta ih sada ima pravim ja frizure kad ih sruši- Marija voli pletenice - pa ih pletemo i lutkama i njoj.

Dosta brljezganja za danas.








Post je objavljen 23.09.2006. u 02:35 sati.