Jučer i danas su mi dani totalne nenormalnosti i ludila. Kud me udario pms, sms i sos, ja si još dodatno radim bedastoće. Doslovno se klebarim cijele dane i izvodim takve gluposti da je to užas. Gledam neke mini clipove i ne mogu se obuzdati. Smijem se ko luda zeleno-ružičasta krava. Kolegice me na poslu blijedo gledaju, a onda se počnu smijati, zajedno sa mnom, meni! Jadne one kad moraju raditi s takvom prispodobom! Kaj ćeš!
I već nekoliko dana ja upadam u takav drek da ni sama nisam svjesna kako sam tamo došla, jesam li išla svjesno ili sam se nalila neke dobre žeste i slijedila žuto popločenu cestu. Dobro da nemam crvene cipelice jer bi tek tada bilo pravog sranja. Ja nisam to tražila, priznajem, ali život mi kuha neku masnu čorbu koju ću halapljivo požderati, a kasnije će mi od nje biti zlo i kiselo. Naravno, onda ću upet uzeti mobitel u ruke i poslati:
Diiii si sad??? Trebam te! Opala sam u govna! Kaj delaš? Zakaj te nemaaaaaa????
Ona će na to, naravno, odgovoriti:
Bježim od govna, ali za tebe sam tu!
Danas, recimo, forwardiram neke poruke tražeću utjehu. Dobivam odgovor:
Ohohooooo!
Ja sam ladna ko špricer i ne obazirem se na opako potpikavanje, ne u stilu pik-pik jer je to upravo ono kaj te uvali u drek, nego u boc-boc verziji, popraćeno s ogromnom količinom smijeha (ne vidim je, ali znam da mi se ceri)! S tim pikanjem sve počinje, vjerujte mi! I onda dolazi „utješna“ poruka:
Hahaha
(rekla sam vam da sam znala da se ceri ko Broj 1.)!
Toneš, mila, toneš…
Ja sam se tako glasno počela smijati u tramvaju da me ekipa gledala ko da imam neku prenosivu psiho-diziz! Skuliram se ja jer ja sam kulerica i pol (a trtarim ko zec u medinom krevetu (u tuđem krevetu je uvijek slađe))! Ali naravno, NARAVNOOOOO, sjetim se ponovo opakog sms-a i smijeh pronalazi put da opet izleti van. Sišla sam nekoliko stanica prije da se spasim neugode. Ah da, zaboravih se pohvaliti. Od te siline prvobitnog smijeha sam ušla i u krivi tramvaj! Koja sam ja budaletina!
I moram vam priznat, nisam opala cijela u drek. Negdje sam ušla do gležnja, šacam, ali…ne namjeravam još ići prati cipele! Ne još! Neka potraje pa dok traje dobro je (nije, al' ježit ga)!
Hm… mislim da ću si morat kupit vile ili tak nekaj! Jer ako se uvalim dublje, do grla, onda me bude trebalo čupati van. A mene ima! Ja joj ih fino kupim, zavežem na njih crvenu mašnicu i kad zagusti i ja stisnem poruku sadržaja:
Tooooooneeeeeem!!!
Nek zeme vile, napikne mene na njih i vuče! Poslije nek me slobodno hiti u Savu i odluči jel ima još snage trpit moje bedastoče!
Baš mi je bila mila i pametna kad je neki dan rekla:
Someone once asked me "Why do you always insist on taking the hard road?" and I replied "Why do you assume I see two roads"?
E, pa nek zna, sa mnom nema drugog puta! Odlučila je da će me voljeti u sve dane gluposti moje! So, darling, there is no other way!!!! Hehehe, ju ar sinking vit mi!!!!! Polako, ali sigurno!