…dok vrijeme curi kroz prste, minute hvataju dah... i ti znaš, o ti predobro znaš, da nestat ću s jutrom koje budi moj strah…i ostat će ništa od mene, a to ništa značit će ti previše…oprosti mi molim te, ja ne mogu protiv sebe same…sada sam prah i vjetar nosi me… pusti me…pusti me, molim te…
Post je objavljen 20.09.2006. u 19:27 sati.