Jutros sam se jedva probudila. Dupla zvonjava budilice a par minuta nakon toga i mobitela danas nije bila dovoljna. Umor je prevladao. Probudila me mama sat vremena kasnije, no ipak sam stigla sve spremiti za posao.
Kao što sam i prognozirala, jučerašnji dan bio je naporan. I na jednom i na drugom poslu i oko njih.
Odaziv na roditeljskom je bio slab, ali to pripisujem mojim lumenima koji nisu prenijeli roditeljima informaciju. Repetitio mater studiorum :D
Na Kvarneru sija sunce. Jedan od onih dana koji mirišu na proljeće, a zapravo su gotovo pa jesenji. Odaje ih rani zalazak sunca i mrak koji nas napada svakim danom par minuta ranije. Depresija. Uskoro pa će već u 17 sati biti mrkli mrak. Brrrr...kako mi se tek tada neće dati izaći iz kuće...
A propos kuće, ona naša nesuđena ima krov a uskoro će doći i prozori. Dimnjak bi trebao biti zgotovljen ovih dana, kao i struja. Koji osjećaj...
Baš smo se neki dan, kad je kiša neumorno padala, Najdraži i ja išli voziti u neodređenom smjeru. Bitno je da smo bili skupa, nakon što se preko tjedna ne stignemo vidjeti, što zbog njegovog što zbog mojeg posla. Vikendi su nam sve. Razgovarali smo tako i bili sretni kad smo zaključili da će to uskoro, nadamo se, biti prošlost. Da ćemo imati svoje kvadrate gdje ćemo biti skupa. Kad bude padala kiša i kad budu hladni zimski dani nećemo morati izlaziti nikud da bismo bili zajedno. Bit ćemo zajedno pod našim malim krovom. Nadam se da se neću ureći... puj, puj, puj :D
Post je objavljen 20.09.2006. u 07:54 sati.