Jedne večeri, našla sam se u WC-u i stajala pred ogledalom.
Dok sam se majala s šminkom, nisam nešto obraćala pažnju na Am i Marca. Am je ušla u kupatilo i popela se na šolju. Kosa joj je štrčala na sve strane kao ludaku, ali nije htjela da se počešlja. Marco joj reče:''Amanda, počeće nešto da ti se gnijezdi u kosi'', a ona reče:''Aaaaah, fino!'' Onda je počela da zuji ''Bzzz, bzzz, bzzi, bzzzzzz...'', kao neka luda pčela.
Isprobavala sam crveni karmin i tada je Lujiza banula. Nije se ni potrudila da pokuca ili tako nešto. U svakom slučaju, popizdila je više nego obično. Amanda je nabila u gaće sav toaletni papir zato što je htjela da bude bumbar. Čula sam je kako zuji, ali nisam obraćala pažnju na nju.
''Maggie, dovraga, ti samo razmišljaš o tome kako izgledaš. Dvorac bi mogao da izgori prije no što bi ti prestala da zijevaš u to ogledalo'', reče Lujiza, popravljajući svoju suknju.
Ona zaista ima tešku narav; trebalo bi da ide na časove samokontrole. Predložiću joj to. Ali ne baš sada pošto ima četku u ruci.
Nekoliko sekundi je vladala tišina, a onda je Lujiza ponovo progovorila:
''Maggie, dušo... hoćeš li samo da mi posudiš svoju maskaru? Moja se istrošila.''
''Slobodno uzmi'', rekoh. ''U mojoj je sobi, u kutijici.''
Nije slušala. Rekla je:''Požuri, donesi mi je.''
Rekoh joj:''Vidiš da imam posla!''
''Samo skoči na sprat i donesi mi maskaru.''
Skok, skok, skok, skok.
Zašto uopšte skakućem i Lujizi donosim stvari koje joj trebaju samo da se licka? Odgovor na ovo pitanje je; ne želim da mi njuška po sobi. Mogla bi da naleti na nekoliko stvari koje i nisu baš moje, stvari koje su jednom riječju – mm – njezine.
Doskakutala sam do nje i rekla:''Meni zamjeraš što se lickam pred ogledalom, a ti si tri puta gora.''
Samo se nasmijala i nastavila da se dotjeruje. Reče:''Tvoj problem je što su za tebe beznačajne stvari zaista ozbiljne, a ono što bi trebalo ozbiljno da shvatiš, ti ne shvataš.''
Ja joj rekoh:''Nisam te baš razumjela. Je l' se zato uvlačiš u suknje koje su očito napravljene za petnaestogodišnjakinje, a ne za tridesetogodišnjakinje?''
Gađala me je četkom.
''Vi niste normalne'', zaključio je Marco.
Te iste večeri, Amanda je vježbala neke komplikovane čarolije. Prišla sam joj i rekla:''Hey, Am, hoćemo li da pravimo one naše palačinke?''
''Samo malo...'', reče Amanda. ''Ostala mi je još samo jedna...''
''Ma, hajde, Am! Ispeći ćemo gomilu palačinki. A možemo i da se takmičimo ko će više da pojede, kao onda kad sam ja poslije povraćala jer mi se smučilo, a ti si mi držala glavu iznad WC šolje, sjećaš se?''
''Naravno da si povraćala kad si za pola sata smazala dvadeset palačinki'', reče mi Amanda.
''Dvadeset sedam'', ispravila sam je.''Onda, idemo da pečemo palačinke?'' Nasmiješila sam se i nekoliko puta zatreptala očima u Amandinom pravcu.
''Hajde, dobro, nek ti bude!'', pomirljivo je rekla Amanda i uputila se sa mnom prema kuhinji.
Usput smo sreli Pacolikog. Nosio je neke knjige, i izgledao je kao da razmišlja. Za promjenu.
''Dobar dan, profesore'', reče Am sa usiljenim osmjehom na licu.
Pacoliki reče:''Dobar dan, Amanda. Dobar dan, Margaret Ann.''
''Dobar dan, Pacoliki'', pozdravila sam ga.
A onda smo otišle u kuhinju.
''Palačinke a la Maggie & Amanda''
Ispečenu palačinku premazati
tankim slojem pudinga od vanilije
Preko toga staviti nešto deblji sloj
eurokrema, a zatim najdeblji sloj
šlaga. Pažljivo umotati i jesti. Ne
obazirati se na šlag koji curi.
U kuhinji je vladala tišina. Zapravo, čulo se samo žvakanje, coktanje i mljackanje. A onda sam prilično glasno podrignula i rekla:
''Ne mogu više! Opet će mi se smučiti.''
''Ha! Znači, ovog puta sam ja pobijedila!'', zaključila je moja sestra i obrisala rukom šlag sa obraza.
Tada smo začule povišene glasove. Zapravo, Marcov glas.
''Hoćemo tuču! Hoćemo tuču!'', urlao je.
Amanda i ja smo potrčale do susjedne sobe.
Lujiza je vikala:''Ja nisam pred ogledalom sve vrijeme... a šta i ako jesam, što ima loše u tome?''
Voldemort joj je uzvratio vikom. ''To je dosadno – eto što ima loše u tome!''
''Pa hajde onda da pričamo o jebenom Harry Potteru. Hajde, ispričaj mi koliko puta si ga pustio da preživi!''
Jedan-nula.
Voldemort i Lujiza su se neprijateljski gledali u oči.
''Šta se događa?'', upitah, pokušavajući da razbijem opasnu tišinu.
Voldemort se na trenutak okrenuo prema meni, a onda opet prema Lujizi.
''To je tvoje dijete!'', reče on. ''Ništa ne razumije. Sve mora da joj se nacrta!''
''Šta mora da mi se nacrta?'', upitah zainteresovano.
''A ona i nije jedina ovdje kojoj sve mora da se crta!'', nastavi Voldemort.
''Ma nemoj?!'', dreknu Lujiza. ''Da to možda ne ciljaš na mene?''
Uputila mu je jedan od onih svojih oštrih pogleda.
''Ma ne... '', poče da zamuckuje Voldemort. ''Nisam to mislio... nego...''
Amanda je prekinula svađu.
Rekla je:''Dobro, dobro, a sad se lijepo smirite i poljubite!''
Ono dvoje se pogledaše. Kad su se poljubili, rekla sam:
''Mislim da ću ipak povratiti.''
Post je objavljen 19.09.2006. u 15:54 sati.