Tako mi je bar rekla moja majka neki dan na moju objavu nečega.
Oh well, nevjerojatno - ali jasno je kako blog sve više postaje prozor u naše živote i nešto s čim moramo početi živjeti (i to na neanonimni način).
Nažalost nisam stigla na blogerski susret u 012station iako sam imala namjere iskoristiti isti za besplatno peglanje kose. Oh well, vjerujem da će biti šanse za sljedeći put. Umejsto s tovarišima blogerima, našla sam se sa nekom svojom ekipom u Bestu na Pooleyu. Nothing special really ali nije bilo loše. Loše je međutim što sam se očito prehladila ili pokupila neku virozu pa sad šmrcam, kašljem i borim se s bolovima u glavi (garantiram da će me sad mama nazvat nakon ovog posta ;-))
Uglavnom, nothin' new u mom životu, sve je nekakoidilično, nisam pogrizla nokte - još da ozdravim bilo bi super.
Post je objavljen 18.09.2006. u 12:31 sati.