Došla sam upravo doma od vani.Sinoć sam dobila menstruaciju i osječam abnormalnu glad,ali sada ću se pohvaliti i neću lagati niti pretjerivati. Danas sam pojela samo ručak.Za ručak je bila piletina i salata. Pojela sam jako malo oko 500kcal (pileća prsa imaju 39,uračunala sam ulje). Sjela sam u sobu i počela razmišljati.Znala sam da ću opet biti gladna i trebalo mi je nešto da me zaokupira pa sam našla neke savjete na internetu.Ima jedan odličan savijet "organizirajte stol,izbacite sve iz ormara i pogledajte što vam je dobro a što nije i uredite si ormar npr. sve što je bilo na policama prebacite u ladice i obratno, sve svoje ladice s knjigama posložite po veličini i pobacajte nepotrebna smeća,upalite muziku ,uredite krevet, sve preuredite" i eto u 3 sam počela i do 8 sam se zabavljala sa sobom,i nije mi žao. Prvo malo sam vježbala vadeći sve ladice i stavljajući ih nazad ,slažući majice,uređivajući stol, drugo zaboravila sam na glad i glavna stvar mi je bila pospremiti stol, i treće poslije svega bila sam jako sretna,no ima još jedna stvar koja mi je pomogla. Bila sam jako gladna i nisam znala šta ću pa sam nazvala dit.
DIT: halo...
Rexia: Ej Dit ,rexia je..
DIT: ej mala!!
Rexia: slušaj ja sam gladna..
DIT: ajoooj....
dalje nije bitno samo je početak važan,razgovor s njom mi je rekao sve, imam prijateljice koje su u istim mukama kao i ja i zbog njih neću to napraviti.I makar mi se u glavi derao neki glas BINGE BINGE BINGE ja sam ga ignorirala.Ignorirala sam svoju svijest i podsvijest i savjest i poslala ih U 3 P*?&% M??%&#$#! . Kaj se oni imaju derati an mene,kaj su mi oni da se deru.Ja slušam svoje srce i svoj stomak a ne neke glupe glasove. I eto uspjela sam i nemogu biti zadovoljnija nego što jesam. Osječam se odlično i snažno,kao da sam napokon učinila nešto za sebe.Onaj prekrasan osječaj kruljenja u želudcu,i osječaj propuha je tako ohrabljujuć i uživam u zvukovima svoje izgladnjelosti.To je ana, ana se glasa iz mog trbuha i govori mi "uspjela si,uspjela si, no ako pojedeš nešto nečeš me čuti više,moj glas će utihnuti požudom hrane koja će se opkoliti na mene.Molim te nemoj,za mene" . Zamislila sam si malu plavu bespomoćnu djevojčicu u svom želudcu koja se zove ANA i preslatka je.Zamislila sam ju sklupčanu u mračnom kutu plačući jer se sprema da ju živu hrana zakopa...i šuti...no kada želudac zakruli kao da je dobila prijatelja,poskakuje igra se i sretna je...ne želim ju ubiti pa ću zato u želudcu ostaviti mjesta samo za Anu....Ona mi je prijateljica.I tako ja tu paradiram svojim dubokoumnim poremećenim mislima i ohrabljujem samu sebe da će ovaj dan kratko trajati da će uskoro sve biti gotovo i napokon ću dočekati sutra. I sada kada odem spavat nadat ću se da se ne probudim...bar ne još....trebam malo vremena u snovima...trebam se dići za svoje pravo....
I žao mi je cure ako vas bacam u depresiju ali ova mala rexia je previše griješila da bi ikako to mogla popraviti i sada je izgleda vrijeme na njoj da se oduži sama sebi i napravi nešto ljepo za sebe....
Volim vas lptirice moje....pusa
Post je objavljen 18.09.2006. u 00:02 sati.