- Blaž, ni zaključena trojka iz matematike neće popraviti prosjek. Marti
je za upis u željenu srednju školu nužna najmanje četvorka!
- Ma,kako?! Na koji način to postići u preostalom vremenu?!
- Možda bi mogao Franju lijepo zamoliti....?
Žena mi je zadnje riječi izrekla odlučno i znao sam da ću morati popustiti.
Franjo mi je bio prijatelj još od studentskih dana i ja sam mu počesto
izlazio u susret kad se radilo o nekim njegovim interesima, pa zašto on
na kraju ne bi jednom izašao u susret meni?
- Mislim si...baš si nešto mislim... navratit ću kod njega. Znaš, draga
moja, u pravu si! Svi nešto petljaju, a Marta i nije tako loša
učenica, samo što joj matematika malo zapinje. Sredit ćemo to. Ići će to
kao podmazano, ali maloj nemoj ništa reći. Pravit ćemo se kao da ništa
ne znamo, a ona će svoju četvorku iz matematike imati!
- Takvog te volim Blaž! Znaš i sam u kakvom svijetu živimo. Ne treba biti
blesav. Ako možeš nešto postići s manje napora i živciranja, zašto to ne bi
tako i postigao?
Nisam više govorio i uskoro smo zastali na parkingu ispred naše zgrade.
Biserka mi je u liftu rekla da Zlatko sutra mora ranije ustati i da već
sigurno spava. Bila je u pravu. Marta je gledala televiziju u našoj sobi,
a Zlatko je u njihovoj sobi spavao snom pravednika. Dvije godine mlađi od
Marte, još uvijek dosta zaigran i jako zagrijan za nogomet. Trenirao je
u nogometnom klubu i svaki put prije jutarnjeg treninga, odlazio uredno na
spavanje ranije.
Pridružio sam se Marti u gledanju putopisne serije na televiziji, a Biba
se otišla urediti za spavanje.
- Marta, ti sutra jedina možeš ujutro malo dulje odspavati, a nas troje
moramo ustati...
- Da tata, evo još samo malo da završi ova epizoda i ja se povlačim iz
tvojeg i maminog ljubavnog gnijezda.
- Dobro dušo, nemoj dulje. Zlatko sutra ujutro ima trening, mama mora na
posao, a ja ih moram odvesti i stići u firmu. Jesi li dobro napisala onu
zadaću iz matematike?
Nastavlja se...
Post je objavljen 17.09.2006. u 23:42 sati.