JUČE
U STANU BR. 20 ODRŽAĆE SE
PORODIČNA SVEČANOST
MOLIM KOMŠIJE ZA RAZUMEVANJE
U SLUČAJU EVENTUALNE BUKE
VAŠ KOMŠIJA NENAD
Poruka prilepljena na zid lifta kojom idemo na rođendansku žurku Nenadovog drugara kog ne poznajemo. "Porodična svečanost" se čuje sa ulice, momci su nabavili ozbiljno ozvučenje, a iznajmljeni jednosobni stan je poslužio kao odlična rezonantna kutija.
Poznata lica, smeh, alkohol, mrdanje kukovima, interventna policija.
"Ličnu kartu!"
"Jel ti znaš ko stanuje prekoputa?!"
(Labus)
Raspoložena kokica bira pogrešno vreme da izađe iz stana.
"Ko ti ova? ...Pa ti ne znaš ko ti je došao u stan?!"
"Ma, sve ću ja vas da strpam u maricu!!!"
Ruke mu se tresu baš jako dok zapisuje podatke.
Budemo malo tiši posle.
Moji roditelji su na svadbi u Subotici. Njihova kola su crkla, tako da ih vozi prijatelj. U nekom momentu u kolima im se pridružuje potpredsednica Vlade Srbije. Moja mama javlja da je normalna, fina žena.
PREKJUČE
Otvaram novine i nalazim vest da su radikali optužili dedu sa guleta za neke malverzacije vezane za javni položaj. Stižu mi SMS-ovi od prijatelja. "Jesi videla novine?". Razmatram opciju učlanjenja u radikalnu stranku. It'll be a cold day in...
Slavim godinu dana kopirajterstva. Manje-više uspešnog. Čestitam sama sebi Lush želeom za tuširanje. Jedan bitan otkaz mi dodatno ulepšava veče. Posvećujem celih 5 sekundi na razmišljanje da li sam loša osoba? jednoglasno odlučujem da nisam i nastavljam sa slavljem.
Mojoj mami stiže razglednica iz Turske. Žene pletu đempere.
DAN PRE PREKJUČE
Jutro. 26-ica žuti japanac autobus se penje prema Trgu Republike.
Baka stoji pored mene. Pretura po cegeru, vadi metalnu žicu, propinje se na prste i počinje da guli nalepnicu na zidu, žutu oznaku zona GSP-a. Kao kad dete žvrlja olovkom, tako njena žica ostavlja krivudave tragove na nalepnici. Svi ćutimo i gledamo, jedan deda se dere na nju. Ona uzvraća dedi, i svi vidimo da je u bakinoj glavi rat. Svi su tu, i kapitalisti i komunisti, i ona neće da se seli, ovo je njena zemlja. Naljuti se baka i izađe na sledećoj stanici. Razmišljam koliko je ludaka u slobodnoj cirkulaciji u glavnom gradu?
I šta će baka sledeće da menja u okolini? I šta je njoj zasmetalo na nalepnici? I što smo svi ćutali, sem dede koji je izgledao isto neuračunljivo ko baka?
Podne. Koleginica mi priča o roditeljskom sastanku u privatnoj gimnaziji.
Jedna majka ima problem sa ovogodišnjom oficijelnom bojom školskih unifornih majica i dukseva. Naime, ćerka joj je depresivna, jer svaki dan nosi roze. Majka predlaže blejzere sa grbom, ispod kojih bi se nosilo šta se već kome nosi.
Odgovara joj druga majka ističući prednosti pamučnih dukseva i majica nauštrb stogih blejzera koje teen deca ne vole.
Anti-roze majka počinje govor sa: "Ja razumem da mnogi roditelji nemaju vremena da se posvete svojoj deci, ali ja... bla, bla... meni je moja ćerka... bla, bla"Zaklinjem koleginicu da me vodi na sledeći roditeljski.
Veče. Mala poseta bankomatu u kraju. Prilazi mi mala samohodna jedinica, jedno 2 godinice, i pruža ručice prema meni i blabulja mi nešto. Ja joj odgovaram. Ali nismo se sporazumele? Šta je, cico? Šta me pitaš?
Prilazi njena mama. Smeje se. "Ona hoće tvoje pare! Ona jaaako voli pare!"
Good for her.
Mojoj mami stiže razglednica iz Turske. Brka masira brku u turskom kupatilu.
TRI DANA PRE JUČE
Pre prezentacije kod klijenta, nas tri popijemo viski-kole iz firminog šteka. I super. Smešno. Ludilo. Dlanovi se ne znoje.
U kolima, kolega se kezi direktoru kog nismo ni ponudili.
"Mi smo se razvalili!!!"
Al sve bude ok.
Za sad.
SUTRA
Poslovni sastanak na aerodromu Nikola Tesla, dok klijent čeka let.
Klijent, klijent, klijent, prezentacija, slogan, kreativna ideja, klijent, ne koristi reč problem. To nije problem, to je izazov. Budi nasmejana i proaktivna.
Nemoj da se znojiš, zamuckuješ i ne spuštaj pogled.
I nikako, ali nikako,
ne guli nalepnice metalnom žičicom.
Ma koliko to dobro zvučalo.
Post je objavljen 17.09.2006. u 23:16 sati.